RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Popečitelji - (I) Pančevo, Arhiv, 8. februar 2006. & (II) Ko radi? (Mojo Beat, 2004.)

 

ImageI - Kao prvo , da naznačim, da će ovo biti samo delimična recenzija, s obzirom na to da sam video samo prvi deo koncerta. Na veliku žalost - ne znam samo koga - publika koja je poslednjih nekoliko godina dolazila na rok koncerte nema 15-16 godina i većina od njih je zaposlena, što podrazumeva da se nečim što se zove "radna disciplina", s vremena na vreme, obnavlja poverenje ljudi koji vas plaćaju za rad. Nikako ne mogu da shvatim da se kod nas prostori za koncerte otvaraju u vreme kada su na zapadu koncerti već gotovi i fanovi hvataju poslednje metro linije do kuće. Posebno radnim danima. Pre nekoliko godina putovao sam u Budimpeštu, gledao Nicka Cavea i završetak koncerta me je maltene omeo... Deset sati... šta sad? U to vreme klinke koje okupiraju prve redove, kod nas tek uzimaju šminku u ruke. Jedan od razloga slabije posećenosti koncerata je i taj, ali... Ako već organizatori ne mogu izbeći strane bendove koji imaju utvrđeni raspored i za koje se mi jednostavno molimo da dođu kad-tad, za domaće bendove (od kojih niko nije na turneji) nema opravdanja. Ionako se svi žale kako nigde ne sviraju i da moraju da rade pa bi bilo logično da su svirke ili u prihvatljivije vreme ili neradnim danima. Ili opet, neka samo počnu na vreme. Ne znam šta je tu tako teško. Čuvanje mita o roku kao otporu svemu?! Pa to je samo otpor zdravom razumu.

 

Popečitelji su, dakle, ispunili sve što sam očekivao od njih, čak i više. Na samom početku su me podsetili na rascepkanost i razjapljenost ranih Birthday Party, a da je bend ozbiljan i sjajan, to se vidi od prvog momenta. Neverovatno je koliko tročlana klasična postava sa instrumentalnim izborom može da animira i da drži pažnju tokom cele pesme, a da to nisu najobičniji drones, već prave pesme od krvi i mesa koje oživljavaju pred našim očima. Krajnje jednostavno i odmah hvatajući za najosetljivije receptore, Popečitelji su me stavili na njihovu stranu. Setio sam se nastupa benda iz New Yorka The Liars prošle godine u Beogradu i mogu sa ponosom da kažem, iako su mi Liars najnovi NYC bend da su Popečitelji u istoj ravni sa njima, verovatno su i bolji. Još jednom moram da kažem da mi je veoma žao, ali negde ću ih već sresti u boljim uslovima (barem za mene). I tada ću im vratiti propušteno. Dovoljno je samo da zadrže ovaj nivo, a u to me je viđeno i čuto više nego uverilo. Viša sila za raniji odlazak, jer kako sami kažu: Ko Radi...

 

ImageII - Splet okolnosti uticao je da prvo i za sada jedino oficijelno izdanje Popečitelja nikako da dođe među recenzije vašeg omiljenog web magazina. Sada, sa već izvesne vremenske distance, mogu sa sigurnošću da stanem iza teze da je album "Ko radi?" najbolje izdanje koje se pojavilo tokom 2004. godine na ovim prostorima. Pri svakoj pomisli na ovaj album, paralelno mi se rađa misao, da li je nužno da skoro sve najbolje što se dešava u ovoj zemlji dolazi ili iz off-a, ili iz nekog prostora koji je udaljen od glavne scene. Započinjajući karijeru u Prištini (mislim da su sada stacionirani u Kragujevcu), Popečitelji su uspeli da formiraju sopstveni izraz koji je konačno uobličen u saradnji sa Kojom. Obojenost etno motivima, koji provejavaju kroz njihovu krajnje tvrdu ali vrlo preciznu i maštovitu svirku, daje jedan vrlo prepoznatljiv šmek, i posle dugo vremena mogu da tvrdim da imamo na sceni bend koji možda ima šanse da uradi nešto i van ovih prostora, i da to što rade nije puko prepisivanje i po hiljaditi put prežvakavanje nečega što je odavno čuto. Prednost Popečitelja je u tome što se vokali u njihovim pesmama svode na podvriskivanje, prosto: nema teksta u klasičnom smislu reči, tako da je komunikacija sa publikom na čisto zvučnom nivou. Sad, ako uspeju da nađu mogućnost plasmana i ako budu dovoljno vredni i uporni... Uostalom, trenutno najbolji bend koji svira surf muziku ne dolazi iz Kalifornije već iz Siska (Bambi Molesters), te tako, gospodo Popečitelji, mudrost i upornost uza se. Za razliku od današnjih ministara koji mahom predstavljaju bruku za narod, ovi ministri (popečitelji) su neko s kim se ova zemlja može ponositi.

 

U iščekivanju novog albuma - Držim im palčeve.

 

Mileta Okiljević (I) & Branislav Nikolić (II), februar 2006.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement