RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Foltin - Lo-Lee-Ta-Too (Ding Dong, 2005.)

 

The sky and clouds are wavy sea/ When Foltin sails/ The drums become oars and cannons/ The double bass is swinging mass/ And this old accordion twist like a helm/ If the organ is the cabin/ The Captain in the clarinet/ And the words are captain’s log/ If then all you around/ Sometimes wavy, sometimes still/ You’re the sea

 

ImageNedavno smo počeli da komuniciramo. Sasvim slučajno (ili je to trebalo da se desi?) kako to već (ne)obično biva. Te subote sedimo na visokim stolicama, uz crnu tečnost u čašama i pričamo o svemu i svačemu. Umetnički ukusi su nam prilično slični, pa je upitah (kao da sam to pitanje mogao da preskočim) da li je slušala nešto zanimljivo u poslednje vreme. Posle kraćeg razmišljanja reče - Foltin! Priznajem, nikad čuo. Znaš to su neki Makedonci, gledala sam ih slučajno pre godinu i po dana u Italiji, reče ona. Tek to me je zbunilo. Sa svojim prijateljem sam zasada sakupio nekih osam empetrojki koje interno zovemo "über makedonishe", ali ih tamo nema. Hm... moraću da potražim, mada mi je obećala da će mi dati na slušanje njihov disk.

 

Sutradan, ugovaram radijsko predstavljanje Plastelina i pitam voditelja da li u kolekciji ima slučajno Foltin. Reče da ih je nedavno dobio, i da ima još i jedan DVD pride. Te večeri, postao sam vlasnik dve pločice za koje će se kasnije ispostaviti...

 

Ponedeljak sam proveo kao hipnotisan. Da li nas prate slučajevi ili možda sami prizivamo događaje? Da li ipak neko upravlja nama i šalje nam signale i poklone u zavisnosti od toga šta smo zaslužili?

 

Prvi audio-vizuelni susret sa ovim bendom može se opisati samo jednom rečju - fascinantno! I sva ta količina "slučajnosti" daleko prevazilazi da je reč o "slučaju". Dakle, slučajno poznastvo, slučajno saznata informacija, prijatelj koji to, takođe, slučajno ima, moje oduševljenje i na sve to činjenica da se pevač zove skoro kao ja (da živimo u istoj zemlji možda bismo se i zvali potpuno isto), da su (barem prema sajtu koji ipak nije full ažuriran) 2002. svirali u Jagodini (!) na moj rođendan, i da povrh svega dolaze iz Bitolja, za koji me veže jedna divna ljubav, koja je, nažalost, došla prekasno (anđeli uvek dolaze prekasno) i nikada nije mogla biti ostvarena do kraja.

 

When I play/ I make love to my little clarinette/And she probably screams

 

Lo-Lee-Ta-Too predstavlja pravo malo konceptualno remek-delo. Pri tom, moram da naglasim da ovde reč koncept, ne treba uzeti u nekom kvaziintelektualnom značenju kakvom često pribegavaju tzv. moderni umetnici, već taj koncept kreće od sasvim jednostavne premise, a potom se razvija u vatromet koji mogu ostvariti samo oni slobodnog duha i beskrajne imaginacije. Da banalizujem: izašli ste sa prijateljima da popijete piće i da se malo ispričate; od toga krećete, a završavate u jednom fenomenalnom provodu koji traje satima i satima.

 

Misaono krenuvši od Nabokova, Foltin uzimaju esenciju, kao što je Hamberta Hamberta vodila strast, tako se ovaj album može opisati kao jedna neprekidna, isprepletana priča koja za vezivno tkivo ima samo jednu (ali kakvu!) činjenicu - strast!

 

Poredeći ovaj album sa njegovim prethodnikom "Donkey hot" (takođe sjajno konceptualno delo koje priča priču o magarcu koji želi da postane konj; ali takođe se može shvatiti i kao omaž Don Kihotu (mala igra reči i zvučnosti!)) koje po atmosferi ponajviše podseća na kabare, ili bolje reći na Toma Waits koji se raduje i smeje (ako tako nešto možete zamisliti!), ovaj album predstavlja još jedan ogroman korak napred za Foltin. Prosto mi je neverovatno da tih petstotinak kilometara koji su me delili od Foltina predstavljaju toliko ogromno prostranstvo, koje je na sreću prevaziđeno.

 

Kao što majstora kuhinje raspoznajemo po tome što od krajnje poznatih sastojaka napravi neko genijalno jelo, tako se može reći da muzika koja se nalazi na ovom albumu nije ništa što već nije odsvirano, ali definitivno nije odsvirano na ovaj način i u ovakvoj kombinaciji. Čudesna uloga prvenstveno klarineta i harmonike, u kombinaciji čudesne ritmičnosti koja ima elemente i fanka i bossanove i džeza ali i klezmera (!) predstavlja područje gde reči prestaju da postoje i gde je jedina komunikacija i jedina svetlost ono što vam dolazi iz srca. Lo-Lee-Ta-Too može se opisati kao muzika za jedan imaginarni film čije se platno nalazi u vašoj glavi. Ili, ako više volite more, možda je plovidba mnogo precizniji izraz. Svejedno. Ovim albumom Foltin definitivno osvajaju jedan potpuno novi prostor i ukazuju nam veliku čast samim tim što smo u prilici da zajedno sa njima krenemo u osvajanje te teritorije.

 

I tako ova mentalnofilmska projekcija traje sve dok ne začujete predivni elegični glas koji kaže: "Aj’ da li znaeš, pametiš, Milice, koga si beevme malečki..." kao da vam saopštava odjavnu špicu. Ovaj tradicionlni napev, ovde obrađen u bossanova maniru, spušta zavesu na ovo remek-delo. Osećaj koji mogu porediti samo sa scenom kada se u Vendersovom Nebu nad Berlinom cirkus spakovao i otišao, a Zolveg Domarten ostaje još malo na mestu gde je nekada bio cirkus.

 

Definitivno, Foltin je jedinstvena pojava na muzičkoj sceni, a o tome da su trenutno najbolje što makedonska scena može pružiti, izlišno je govoriti. I tek da genijalnost ove šestočlane posade ne ostane poznata samo po nazivu broda, da pobrojim posadu. Pece Nikolovski aka Pierre Captain (klarinet, tekst, glas), Branislav Nikolov aka Wordman Rexpen (glas, tekst), Petar Dimitrovski aka Pero de La Noche (orgulje), Pece Trajkovski aka Peter Helmsman (harmonika, gitara), Goce Jovanovski aka G.J.Mastman (bas) i Slave Jovev aka S.J.Oarsman, Dr. anestesiologista do Batteria (bubnjevi).

 

Alo, menadžeri ... Exit, RingRing, bilo gde ... Mislite i činodejstvujte!

 

Šta reći za kraj. Ovo je jedan od onih retkih albuma koji vaš život definitivno čine boljim. Hvala Luka, hvala Marija, beskrajan naklon za Foltin.

 

Branislav Nikolić, februar, 2006.


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement