RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Mount Sims - Wild Light (International Deejay Gigolos 2005)

 

ImagePojava i (re)vizitacija 80-tih koja je iznedrila bendove kao što su Interpol, Radio 4, Rapture na jednoj i Editors ili Black Sea Power na drugoj strani, nije neophodno nosila i objavu rata sintetizatorskim armadama i dogmatama. Uostalom, ako i u tim herojskim vremenima sav taj elektricitet nije samo oplemenio već sokovima punu viziju (Magazine, rani Ultravox), nego i razvio pravac nesumnjivo vredan (John Foxx, rani Human League, Blancmange, Cabaret Voltaire...), što se to ne bi ponovilo... Što bi rekao drug Mao - neka cveta hiljadu cvetova. Zato me je i pojava bendova kao što su Ladytron (koji sada uče u rikverc, sintetici dodajući bubnjeve i žice), Fisherspooner i Goldfrapp (nažalost samo jedan vredan album, uprkos neverovatnoj pojavi Mrs. Alison) jako obradovala. LCD Soundsystem je bio dakle logičan put. Pored Gang Of Four i obskurnih bandova (za današnje klince) kao što su Delta 5 ili rani Mekons, ušli su i The Fall. A Certain Ratio su preko (chik, chik, chik) već odavno uzori, JD da ni ne pominjem. To ne može izaći na loše - bar se nadam. Tek očekujem onaj drugi ili treći talas koji će doneti još ponešto svoje. Vreme stvarno prolazi, a sećanja nas čine mlađima. Dobre muzike uvek ima, samo treba imati dobre volje i vremena za istraživanje.

 

Mat Sims je(ste) sam Mount Sims i koreni njegove muzike leže u vizuelizaciji muzike pogodne za sve načine eksponiranja seksualnosti. Radio je prateću muziku za modne revije kao i sopstvene umetničke "erotske" nastupe i/uz erotske nastupe "umetnica". Nije ni čudo da je potpisao za diskografsku kuću DJ Hella, našeg starog poznanika sa TuxedoMoon koncerta i drugih prilika (seća li se neko njegovog spota u Rio De Janeiru?), a Wild Light je rezultat prošlogodišnje muzičko-poslovne razmene na liniji Sims (Mount Sims) - Hell (International DJ Gigolos) i barem za mene pravo otkrovenje. Da se razumemo, čak i lakšim seciranjem našli bi se uticaji počevši od Gary Numana i Tubeway Army, Blancmange, Kraftwerk, pa do sigurno najvećih Joy Division na neki - diskoidan nacin, ali Simsovo stvaranje me podseća na onaj stereotip kada profesor muzike kaže učeniku koji je savladao svu potrebnu veštinu - a sad sve to zaboravi! To me je uvek čudilo, kako? Ili je čovek lud ili se odmah nominuje za medicinski fenomen u oblasti akutne amnezije. Na svu sreću, Sims ima snage da sve uticaje prebaci istovremenu u pitku i mračnu tekućinu za kojom se poseže dosta često. Nije levitirajući eliksir kao poslednji Ladytron (koje bi mogao neko i van Exita da zove) ili prvi Goldfrapp (koje niko ne bi morao da zove, uprkos sjajnom Exitu), ali je i bez toga meni jako drag. Oslobođen hype/a i velike larme okolo i naokolo, čovek ne misli o glossy magazinima, spotovima i uopste o poko-loko drangulijama. Yellow Lines ili Lights On bi jačim eksponiranjem i zaleđem tipa NME ili šta-ja-već-znam kojih resavaca bili na (nepotrebnim) listama za pesme godine, ili bar takmaci za forumaško prepucavanje. Ovako, napravite sami svoju disko kuglu - one man, two women-men party... upriličite sopstveni performans za njega/nju i uživajte. Move any MOUNTain. Barem do novog Bernd Fleischmanna... a to je već... roj zlatnih listova.

 

Mileta Okiljević, januar 2006.


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement