RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

The Rosebuds - Birds Make Good Neighbors (Merge 2005)

 

ImagePre svega: sama prva numera (Hold Hands and Fight) me je već osvojila. Da li ima išta bolje od zavodljive pop melanholije? Ona istovremeno čoveka drži i setnog ali i prijemčivijeg da gleda i upija, što me (skoro) uvek vraća iz ovog sivila na sopstveni put funkcionisanja. Zahvaljujući upravo tim osobinama, veliki procenat ploča za kojima posežem godinama unazad setne su i melanholične, a neko bi ih nazvao i depresivnim. Stvar izbora i hemije, nebitno...

 

Da nisam znao da su Rosebuds bračni družbenici iz Severne Karoline, njihov marginalni status bi bio još jedan dokaz tvrdnji kako je britanski pop sinonim za uspeh netalentovanih, protežiranih mediokritetskih hajpova na najvišem mogućem političkom i (ne)kulturnom nivou (Oasis, čitav britpop...), ali kao što rekoh - nebitno. Ako išta postoji lepo u ovoj globalizaciji to je što ljudi dele ne samo znanja i dobra, već i Osećanja, a kao grom iz vedra neba, kao dodatno tankovanje stigli su mi The Rosebuds. Birds Make Good Neighbors je drugi album Ivana Howarda i Kelly Crisp, izdat u drugoj polovini prošle godine za, sada već čuveni, Merge i, verujte mi na reč, divna je i uzbudljiva ploča. Uglancana na najboljim saznanjima Go Betweens (poslušajte samo uvod Boxcar), britanskog popa iz 80-tih (Lloyd Cole, pa čak negde i dodir Morriseya), britanskog popa "od još ranije" (Kinks), ova ploča ima sve uslove da opstane u gomili pop/indie/nezavisnih/zavisnih atrakcija koje svoju aktuelnost grade na dobrim ili lošim izdanjima. Dozirana da traje po obrascu već navedenih uzora (37 minuta), u svakom trenutku melodična, sa savršeno iznivelisanim instrumetarijumom, ova ploča me vraća na sam početak teksta. Ima li išta zavodljivije od pop melanholije? Ovaj album biće savršeni soundtrack za priljubljeno staklo prozora u koje udaraju kapi kiše (a još ako kišoviti dani idu u nizu), još više će podići tonus u sunčanom danu, a noću... bolje da ih slušate nego da se sećate svega i jedete... Jedino što čoveka nagoni da se pita da li je dobro da ovakvi bendovi ipak ostanu mala tajna ili da ih nešto pogura napred i dožive nokaut koji nameće diskografska ili kako-se-već-zove ta industrija. Savet - okanite se hajpova poput Magic Numbers i sličnih mediokriteta i pronađite Rosebuds. Ubacis, pustiš i ... gotovo. Ploča za poverenje. Opijajuće. Dah Svežeg Vetra.... etc...

 

Mileta Okiljević, januar 2006.


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement