Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (17)

 

Sećaš li se Severnog bunkera?

 

ImageU Srbiji je i u socijalističko vreme - tačnije u periodu AVNOJ-evske Jugoslavije, pa do njenog odumiranja 1989. godine - književna periodika bila veoma uticajna. Daleko od toga da je to vreme bilo idealno, ali, ipak, znalo se ko igra u kojoj ligi prema zastupljenosti u časopisima i nije mogla svaka spisateljska boranija da se nađe u "Letopisu Matice srpske", "Delu", "Književnim novinama", "Književnoj reči" ili "Poljima". Onda su došle devedesete, a sa njima i inflacija književnika, knjiga, udruženja, nagrada i časopisa. Pojavljivali su se i nestajali partijski (para)književni časopisi u kojima su promovisani diletantski radovi režimskih pisaca, ali nicali su i oni koji su, u borbi protiv literarnih mračnih sila, na sebe preuzimali ulogu istinskih superheroja poput "Reči", "ProFemine" ili "Transkataloga". Danas, uz neverovatnu volju urednika, opstaju "Polja", "Koraci", "Gradina", "Kvartal", "Književni magazin", "Književni list", "Gradac"... Svake godine se, sa velikim entuzijazmom, pojavljuju novi književni časopisi: neke pokrenu studenti nezadovoljni književnom scenom, a neke, opet, pokrenu ljudi koji se sele iz redakcije u redakciju. Među novopokrenutima bude svakakvih časopisa: i onih koji mnogostruko valjaju i onih koji ne dosegnu ni domete neke fabričke literarne sekcije. Kad se sagleda njihov uticaj na književnu javnost, nameće se pitanje: nije li to uzaludno preduzeće?

 

ImageU jednom periodu, "Seveni bunker" bio je Robin među Betmenima. Osnovna urednička politika tog "časopisa za odbranu i poslednje dane književnosti i kulture" bila je da prati i podržava aktuelnu književnu produkciju u Srbiji i jugoistočnoj Evropi. U časopisu su bili objavljivani radovi samo onih autora koji, prema sudu urednika, nisu kompromitovani ni po kojem osnovu: političkom, moralnom ili estetskom.

 

U suštini, pročišćenja radi: nije bilo bitno urednicima da li će književnik, koji je mahao knjigom-kalašnjikovim i ispaljivao reči mržnje na sve one koji nisu njegovog roda ili nisu po njegovom ukusu, objaviti pesmičuljak u "Severnom bunkeru", bilo je bitno da takav književni monstrum više nikada ne dobije priliku da se bilo gde javno pojavljuje. Ni nakon demokratskih promena, takvim piscima, koji su živeli kao bubreg u loju za vreme nakaradnog Miloševićevog režima, koji su branili i dušom i telom, nije falila dlaka s glave. Između ostalog, danas smo u ovom glibu i zbog toga.

 

ImageČarls Simić je u "ProFemini" zapisao: "Svakoj instituciji i svakoj umetnosti neophodno je s vremena na vreme iskazati malo nepoštovanja kako bismo ih sačuvali u životu." "Severni bunker" je od prvog broja podržavao nepravedno marginalizovane pisce i marginalizovanu književnost, kao i radove koje stvaraju naši najmlađi književnici i zbog toga je bio subverzivan i to u onom smislu što se nije predstavljao samo kao književni časopis. U nekoliko navrata je istaknuto u srpskim i inostranim medijima kako je ovaj časopis već postao kulturni fenomen i da je odnegovao generaciju pisaca koji se slobodno mogu nazvati "bunkerskim autorima". Samo to da se uzima za reper uspešnosti treba biti zadovoljan onim što je "Severni bunker" učinio za formiranje mlađe srpske književnosti. Ali, da se razumemo, "Severni bunker" nije promovisao isključivo mlade i neafirmisane stvaraoce već samo dobru književnost. U dvanaest brojeva priloge je objavilo više od 100 autora iz Srbije, BiH, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Kanade, Rusije, SAD, Gruzije, Poljske i Italije. U tematima "Čemu još književnost", "Književnost i vinil-ploče" i "Književnost i politika" objavljeni su prilozi najeminentnijih književnika sa prostora nekadašnje es-ef-er-jot. Taman posla da je "Severni bunker" otkrio toplu vodu, on je bio samo izvor sa kog se mogla piti sveža voda.

 

Urednici časopisa bili su mišljenja da će književnost "u lokalu" najbolje promovisati tako što će objavljivati priloge samo onih "lokalnih autora" na koje se mogu primeniti stroga pravila koja važe i za sve ostale saradnike časopisa, bilo da su iz Kikinde, Srbije, ex-Yu ili Evrope i sveta. Zbog toga je "Severni bunker" postao deo međunarodne LitKon-ove mreže za diseminaciju književnosti koja umrežava književnike s prostora jugoistočne Evrope i mreže evropskih književnih časopisa Eurozine. Pisci su se u "Severnom bunkeru" osećali kao kod svoje kuće. A onda su radikali pobedili u Kikindi...

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement