Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Lorens od Arabije (1888-1935), britanski arheolog, avanturista, vojnik i pisac

 

Svestrani genije frustriran vlastitim dostignućima

 

ImageLorens od Arabije postao je mitska ličnost još za života. Nije bio samo vojskovođa i pokretačka sila arapske pobune protiv Turaka nego je bio i sjajan taktičar i uticajan teoretičar gerilskog rata. Pored "Sedam stubova mudrosti", njegova jasno napisana hronika "Kovnica" i njegov prevod "Odiseje" potvrđeni su prepiskom koja ga čini jednim od najvažnijih epistografa njegove generacije.

 

Tomas Edvard Lorens je rođen u Tremadoku, u Velsu. Bio je drugo dete Sir Tomasa Čapmana i guvernante Sare Maden koji su kao "g. i gđa Lorens" imali petoro dece tokom onoga što je spolja delovalo kao brak po svim pravilima crkve. 1896. godine porodica Lorens se seli u Oksford, gde je T. E. (više je voleo inicijale od imena) pohađao srednju školu i koledž. Najpre se zainteresovao za srednjovekovnu vojnu arhitekturu te je proučavao zamkove u Francuskoj za vreme krstaških ratova i zamkove u Siriji i Palestini. Čak je napisao i disertaciju na tu temu i dobio najvišu ocenu iz istorije. (Disertacija je posthumno objavljena pod nazivom "Zamkovi krstaških ratova", 1936. godine.) Kao štićenik oksfordskog arheologa D. G. Hogarta, T. E. je dobio stipendiju od Magelanovog koledža i pridružio se ekspediciji koja je iskopavala hititsko naselje Karkemiš na Eufratu. Od 1911. do 1914. godine T. E. je prvo radio kod Hogarta, a onda kod Sir Leonarda Vulija. Slobodno vreme iskoristio je za putovanja i izučavanje jezika i ljudi. Početkom 1914, Lorens, Vuli i kapetan S. F. Njukom istraživali su severni Sinaj na turskoj granici istočno od Sueckog kanala. U stvari, Palestinski istraživački fond je finansirao izviđački odred koji je crtao mapu od Gaze do Akvabe. Ipak, istraživanje koje je služilo kao pokriće bilo je od autentične naučne važnosti. O tome su Lorens i Vuli zajedno i pisali u delu objavljenom 1915. pod naslovom "Divljina Zina".

 

ImageIstog meseca kada je počeo Prvi svetski rat, Lorens se kao civil zaposlio u Odeljenju za izradu mapa Ratne kancelarije u Londonu. Njegovo zaduženje bilo je da pripremi mapu Sinaja koja će biti od koristi vojsci. Do decembra 1914. godine postao je poručnik u Kairu. Stručnjaka za arapska pitanja - pogotovo onih koji su putovali po arapskim zemljama pod Turcima - bilo je malo, pa je Lorens bio raspoređen u obaveštajnu službu u kojoj je proveo više od godinu dana, uglavnom intervjuišući zatvorenike, crtajući mape, primajući i prosleđujući podatke koje je dobijao od svojih ljudi koji su bili neprijatelju za petama, i pišući priručnik o Turskoj vojsci. Pogibija njegove braće Vila i Frenka, sredinom 1915. godine u borbi u Francuskoj, surovo ga je podsetila na front na Zapadu. U to vreme Egipat je bio poprište neefikasnih bliskoistočnih vojnih operacija. Put u Arabiju je uverio Lorensa da postoji alternativni metod da se "minira" Turska, saveznik Nemačke. U oktobru 1916. krenuo je sa diplomatom Sir Ronaldom Storsom u Arabiju, gde je Husein ibn Ali, emir Meke, u junu najavio pobunu protiv Turaka. Stors i Lorens su se konsultovali s Huseinovim sinom Abdulahom, i Lorens je dobio dozvolu da se dalje konsultuje s emirovim drugim sinom Fejsalom, koji je tada komandovao arapskom vojnom silom jugozapadno od Medine. Po povartku u Kairo, u novembru, Lorens je ubedio svoje pretpostavljene da podrže pobunu, da daju vojsku i zlato, da iskoriste šeike-disidente i spoje njihovu težnju ka nezavisnosti i opštu vojnu strategiju. Pridružio se Fejsalovoj vojsci kao politički savetnik i oficir za vezu.

 

Lorens nije bio jedini oficir koji je učestvovao u arapskom ustanku, ali je vrlo brzo postao organizator i veza s Kairom i tamošnjim vojnim stručnjacima. Njegove iznenadne gerilske operacije (hit-and-run) bile su usmerene na miniranje mostova i vozova sa zalihama, na pojavljivanje arapskih jedinica prvo na jednom, a zatim na nekom drugom mestu, sprečavanje neprijateljskih snaga da se šire, onesposobljvanje pruge Damask-Medina, sve kako bi sprečili Turke da uguše ustanak. Na taj način, Lorens - "emir dinamit" za beduine koji su mu se divili - uvukao je na trenutak cinične, sebične šeike u svoju viziju arapske nacije, podstrekivao ih primerima svoje hrabrosti kada bi klonuli duhom, a čak ih je i podmićivao obećavajući im soverene (funte sterlinga od zlata) i plen od pljačkanja neprijatelja.

 

ImageAkvaba - na najsevernijoj tački Crvenog mora - bila je prva velika pobeda arapskih gerilaca; zauzeli su je nakon dvomesečnog marša 6. jula 1917. Od tada je Lorens pokušavao da koordinira kretanje Arapa sa ratnim pohodom generala Sir Edmunda Alenbija, koji se kretao ka Jerusalimu, taktikom koja je samo delimično bila uspešna. U novembru su kod Dara Turci zarobili Lorensa dok je bio u izvidnici obučen kao Arapin. Prepoznali su ga i seksualno se iživljavali nad njim pre nego što je uspeo da pobegne. Ovo iskustvo, koje je kasnije opisivao ili prikrivao na različite načine, ostavilo je ožiljke na njegovoj duši od kojih se nikada nije oporavio. I pored toga, sledećeg meseca je učestvovao u pobedničkoj paradi u Jerusalimu. Ponovo je počeo da organizuje uspešne akcije u kojima je Fejsalova vojska krenula ka severu. Lorens je postao potpukovnik sa Ordenom za istaknute zasluge.

 

Pre nego što je šarena arapska vojska došla do Damaska u oktobru 1918. godine, Lorens je bio fizički i emotivno istrošen, dovodeći telo i duh do krajnje icrpljenosti suviše često. Nekoliko puta je bio ranjen, zarobljen, mučen; gladovao je, preživeo ekstremne vremenske uslove i bolesti; bio je nateran da se zverski ponaša prema neprijatelju, a u neredima u Damasku bio je svedok poraza svojih težnji za Arape u momentu njihovog trijumfa, njihovo neizlečivo frakcionaštvo koje je stvaranje nacije činilo nemogućim. Proslavljen i razočaran, Lorens je otišao kući pre primirja i učtivo je odbio Orden za istaknute zasluge, 30. oktobra 1918. godine, ostavljajući šokiranog kralja Džordža V da "drži orden u ruci". Demobilisan je s činom potpukovnika 31. jula 1919. godine.

 

Pukovnik u tridesetoj, Lorens postaje redov u tridesetčetvrtoj. U međuvremenu je uzaludno lobirao za arapsku nezavisnost na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine na kojoj se pojavio u arapskoj odori. Uzaludno je lobirao protiv odvajanja Sirije i Libana od ostalih arapskih zemalja pod patronatom Francuske. U međuvremenu je pisao memoare, dobivši stipendiju od All Souls koledža, u Oksfordu, 1919. godine. Do tada su njegovi podvizi, sa zakašnjenjem, postali poznati široj javnosti, jer je u Londonu, u avgustu 1919. godine, američki ratni dopisnik Louel Tomas počeo da drži veoma popularnu seriju ilustrovanih predavanja pod nazivom "Sa Alenbijem u Palestini i Lorensom u Arabiji". Ovaj poslednji segment uskoro je postao dominantan i Lorens je, radoznalo, išao da ga sluša.

 

ImageLorens je radio na trećoj verziji svoje priče kada su ga, u martu 1921. godine, privoleli da se vrati na Bliski istok i bude savetnik za arapska pitanja Vinstona Čerčila. Nakon političkih pregovora u Kairu, koji su iskupili nekoliko idealističkih ratnih obećanja koje je Lorens dao, odbio je sve ponude u vezi sa budućim položajem u vladi; uz skrivenu pomoć svog ratnog druga Sir Hjua Trenčarda upisao se pod lažnim imenim Džon Hjum Ros u Britansko ratno vazduhoplovstvo 28. avgusta 1922. godine. U to vreme uspeo je da organizuje da mu "Oksford tajms" odštampa 8 primeraka prerađenog teksta od 330.000 reči pod nazivom "Sedam stubova mudrosti". Bio je emotivno iscrpljen pisanjem memoara. Ipak, sada je bio voljan da se odrekne svoje plate od 1.200 šilinga da bi dobijao dnevno 2 šilinga i 9 penija kao avijatičar ne samo da bi dobijao činove nego i da bi sakupio novi materijal za još jednu knjigu. Uspeo je da postigne samo ovo drugo. "London pres" ga je pronašao u bazi u Farnborou, a "Dejli ekspres" je objavio priču 27. decembra. Britansko ratno vazduhoplovstvo ga je otpustilo početkom sledećeg meseca.

 

Pošto je povratak u vazduhoplovstvo bio nemoguć, Lorens je potražio neku drugu službu i uz pomoć prijatelja iz Ratne kancelarije, Sir Filipa Četvoda, upisao se kao redov u Britanski tenkovski korpus 12. marta 1923. godine, ovog puta kao T. E. Šo, ime za koje je tvrdio da ga je nasumice izabrao, iako je jedan od presudnih događaja u njegovom posleratnom životu bio susret a kasnije i prijateljstvo sa Džordžom Bernardom Šoom. Lorens je 1927. godine zakonski prisvojio ovo novo ime. Nakon što mu je određeno da službuje u Bovington kampu u Dorsetu, dobio je jednu kolibu u blizini, Klauds Hil, koja je od tada postala njegov dom. Iz Dorseta je počeo da organizuje da mu još jedna verzija "Sedam stubova" bude odštampana; po savetu prijatelja Džordža Bernarda Šoa, pozamašan oksfordski tekst je skraćen (poznato izdanje iz 1926. od 128 primeraka), izvrsno odštampan i povezan, a ilustrovali su ga ugledni britanski umetnici koje je sam autor izabrao.

 

ImageSvoje poslednje dane Lorens je proveo na hidroavionima i morskim brodovima Britanskog ratnog vazduhoplovstva, iako mu nije odobrena dozvola za letenje. Kretao se od baza u Engleskom kanalu do baza u Severnom moru. Otpušten je iz Britanskog ratnog vazduhoplovstva 26. februara 1935. godine. Vratio se u Klauds Hil u 46. godini, naizmenično ispunjen optimizmom u vezi sa budućim izdavačkim poduhvatima i osećajem praznine. Staroj prijateljici Ledi Astor opisao je sebe kao nekog ko tumara kao da "u delima ima nečega uništenog (...) mislim da je to moja volja". Saobraćajna nesreća koju je doživeo vozeći motor rešila je problem njegove budućnosti. Umro je nakon šest dana bez svesti.

 

Za Lorensa je očaj bio neophodan koliko i ambicija. Živeo je asketskim životom na mazohistički način, a deo njegovog samokažnjavanja podrazumevao je frustraciju vlastitim dostignućima. On je sam sebi poricao priznanja koja je zaslužio. Kada je dostizao vrhunac, ovaj nagon je podrazumevao simbolično "ubijanje sebe", tako što bi uzimao "novi život" i "novo ime". U bilo kojoj pojavi, bio je svestrani genije čija su dostignuća onemogućavala privatnost koju je stalno tražio.

 

Priredili: Srđan V. Tešin i Dijana Brkanlić


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement