RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Deus - Heineken Music Hall, Amsterdam, 1. mart 2006.

 

ImageDragi Baltazare, bila sam sinoć na koncertu Deusa. Pretpostavljam da ih znaš. Zakasnila sam na Elbow, koji sam tako rado htjela da vidim, ali stigla sam pred sam kraj i bilo mi je baš krivo. Bila je tolika gužva pred garderobom da smo kao mazge išli od jednog štanda do drugog i moljakali da nas riješe tog tereta. Te na jednom puno, na drugom primaju samo jakne ali ne i torbe... Na kraju ponesosmo sve sa sobom. Na pauzi nam je uspjelo da ih negdje ćušnemo u stranu, kod bara. Smilovala nam se jedna simpatična sekica, patuljak od cure... platili smo joj piće poslije. :)

 

Deus sam već ranije vidjela u Rotterdamu. Totalno otkačim kad ih vidim. Mislim da je to zbog Barmana, tip ima takvu dobru trzavicu na bini, baš je rokenrol maksimalno. Gledajući njega kako daje 100 odsto, ne preostane ti ništa drugo nego da počneš i ti sam da se trzaš i skačeš i šiziš ko mahnit.

 

Sinoć sam, čini mi se, po prvi put stajala u prvom redu, na samo nekoliko metara i oni tipovi u crnom iz obezbjeđenja (koji nas gledaju kao da nismo sasvim sto posto) između nas. A trebalo mi je jedno sat da dođem do prvog reda, kao na frontu, probijaš se kroz mase ali sve fino, polako, taktika, metar po metar. Pa onda naiđeš na onu Kosovku djevojku sa pivom na leđima umjesto ibrika, u pravi čas, da ti spasi život, pa dalje u boj. :))

 

Momci su počeli da žare i pale od početka, a publika, ni nalik onoj Bauhaus publici, tako ih je srdačno i toplo dočekala, kao stare prijatelje, što Deus i jesu. Često su u Holandiji i imamo odlične komšijske odnose. Uhvatili smo ih baš pred početak turneje koja počinje sad u martu. Odoše za Ameriku, pa će u Rusiju, pa malo do Islanda, ostatak Evrope, pa će onda valjda nazad kuci. Nedostajaće mi. :(

 

ImageNikad ne pamtim play liste, znam samo da su napravili savršen balans između novog albuma i dobrih starih hitova. Turn Pike, Instant Streat, Worst Case Scenario, Little Arithmetics i moja omiljena Suds & Soda, koju su ostavili za desert na kraju.Vjeruj mi, bila sam ko skakavac cijelo veče, žao mi je jedino što nisu odsvirali Hotellounge, I love that song! Mada su nas pitali u jednom momentu imamo li muzičkih želja. Trebalo je tada da se sjetim da pitam... eh...

 

Nabacili su novog tamnoputog gitaristu, zove se Mauro. Odlično ime, a? Izgledao mi je nekako stidljivo u početku, ali to je možda zato što nije bio spreman na toliko 'love in the air', brzo smo ga šarmirali pa se razmrdao. Slikali smo ih telefonom, na tim slikama se oni samo naziru pošto je kvalitet looooooš, da gori ne može da bude. Samo neke mrlje, fleke i sjenke. Mileta mi kaže u mejlu kao intervjuiši ga, tog Toma Barmana, je li? Baš je zabavan taj Mileta. Ja sam ga se uspjela samo nagledati iz blizine, tog opet Toma Barmana, naravno. Intervju se odvijao isključivo u mojim mislima. Možda neki drugi put, kad nam dođu ponovo. ;)

 

Sanja Miletović


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement