Kurtis Hough, video umetnik

Negde u ovo vreme prošle godine započeo sam intervju sa ljudima iz Constellation etikete. Iskreno mislim da je to jedan od najautentičnijih bastiona nezavisnosti u današnjem kulturnom miljeu, ne samo po kvalitetu, već i kao inspiracija neznancima širom sveta. Ono što me je potpuno i neočekivano obradovalo su bočni efekti svega što je pratilo taj moj razgovor sa montrealskim maštarima.

Naravno da sam svoja iskustva delio sa mnogobrojnim, širom sveta rasutim ljudima, koji začuđujući upijaju sve što dolazi iz Hotel2Tango i sličnog okruženja, ali bez ikakvog idolopoklonstva. U jednom trenutku moj prijatelj Jon Macha uputio me je na umetnika Kurtisa Hougha i njegove video radove. Kurtis je iz krajnje ličnog doživljaja ispovedno ovekovečio muziku A Silver Mt. Ziona. Utisak je bio impresivan. Prvi album ASMZ ima za mene jako ličnu notu, ako moram da kažem. Posvećen psu koji umire od karcinoma "He Has Left Us Alone But Shafts Of Light Sometimes Grace Corner Of Our Rooms" je dugo stajao neotpakovan, ne želeći, krajnje naivno, da tim činom ubrzam fatalni ishod mog vernog pratioca, foksterijera Baltazara. Uz to, lično mislim da je to verovatno najtužniji i najuznemirujući komad muzike koju sam ikad čuo. Tuga izbija iz svake sekunde ove ploče.

Kurtis mi je otvorio dušu i evo šta mi je rekao: "Stumble Then Rise..." video nastao je iz dva faktora. Prvo, gledao sam koncert rođačkog benda Godspeed You! Black Emporer. Dugo sam ih pratio i uvek sam mislio da je njihova muzika ekstremno vizuelna. Često sam mogao da zamislim čudne priče i slike koje su navirale iz moje glave. Kada sam ih konačno video uživo, duboko sam bio potresen slikama koje su bile projektovane na platnu iza njih. Gledao sam mnogo koncerata, ali se ništa ne može uporediti sa GY!BE iskustvom. To me i inspirisalo da i sam nešto napravim, a prilika mi je bila muzika A Silver Mt. Zion. Kontaktirao sam Iana iz Constellation, dobio dozvolu i nakon četiri meseca završio sopstveni fan video. Prikazan je na 25 međunarodnih festivala i dobio nekolicinu nagrada. Drugi faktor koji me je inspirisao za video je učešće na festivalu animiranog filma u Torontu zvanom "Renderfest".

Uglavnom, video je zaista pokupio niz nagrada i prva mesta kao što su: pobednik eksperimentalne video sekcije "Philadelphia", najbolji eksperimetalni film "Motor City International Festival", pobednik "Ann Arbor Film Festivala" u Detroitu, itd, itd. Sve ovo je uticalo na Kurtisa da nastavi bavljenje eksperimentalnim video izrazom (Esmerine - takođe relaciono vezan bend za Godspeed), animiranim filmovima, animacijom uopšte, kao i dizajnom. Njegovi radovi se prikazuju na nacionalnoj kanadskoj televiziji, a video-spotove možete sasvim slobodno i preporučljivo skinuti sa njegovog web prostora www.khstudios.com. Pored dva spota, tu su još animacije, fotografije i slično. A, u međuvremenu, Kurtis je ispričao i tehničke detalje vezane za pravljenje sada u određenim krugovima čuvenog spota "Stumble then rise...", koji su neoficijelno članovi ASMZ prigrlili kao svoj, što je najveći mogući kompliment - s obzirom na intenzitet emocija obe strane u doživljaju muzike.

Kurtis nastavlja: "Ubrzo nakon završetka studija prijavio sam animirani film na festival "Renderfest". Delom sam išao tamo da bih video kako se prvi put moj film prikazuje u teatru, a želeo sam da saznam i šta drugi animatori rade. Na moje oduševljenje bilo je mnogo različitih stilova i tehnika. Ali, jedan film mi je ostao urezan kao jedinstveno i inspirativno ostvarenje. Bio je to desetotominutni apstraktni film "Butterfly" irskog animatora Glenna Marshalla.

"Nakon odgledanog filma, definitivno sam znao kojim putem želim da idem, i da primenim što više apstraktnog i eksperimentalnog da bih napravio priču koja pulsira zajedno sa emocijama. Nakon slušanja poetične muzike ASMZ, imao sam viziju snohvatice u kojoj se spiralnim stepenicama nadole nazire svetlo. Nisam hteo ništa da planiram, već sam odmah prionuo na rad, dozvolivši konceptu da sam evoluira tokom vremena. Jedino pravilo kojeg sam se držao od samog početka je da sve bude apstraktno sanjarenje iskazano kroz samo jedan kontinuirani kadar.

"Prvu stvar koju sam uradio je da napravim spiralne stepenice i usmerim pokrete kamere nadole spram svetla i da uklopim svaki korak sa repetitivnim zvukom piana u muzici (nešto oko 120 koraka do dole). Nakon što sam napravio test, uskladio sam sopstveni tajming sjajno, ali mi je ideja izgledala predugačka za video od 4 minuta, te sam se povukao i pokušao da smislim novo rešenje.

"Jednog popodneva, dok sam šetao psa, zastao sam i ugledao cvet koji preovladava u Michigenu i zove se Čipka Kraljice Ane. Struktura cveta mi je izgledala interesantno. Nije baš tipično lep cvet, ali ima elegantan gotski izgled. Još jedan interesantan aspekt ovog cveta je njegov drugačiji izgled koji se menja tokom vremena. Tako sam reorganizovao svoju ideju koja je sada bila, u stvari, organska staza na putu različitih faza života sve do smrti.

"Ubrzo sam imao urađenih glavnih 4 minuta, ali nikako nisam imao poslednja dva minuta, i to je upravo taj deo kada muzika počinje da pulsira emocijom. Udaljio sam se dve nedelje od čitavog projekta, posetio prijatelja sa koledža koji mi je pružio vreme da smislim dobar završetak. Tada je i došao logičan završetak da ispratim seme koje pada dole u svetlo i diže se ponovo tamo gde animacija počinje, nazad u tamu..."

Autor: Mileta Okiljević