RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Film School - Film School (Beggars Banquet, 2006)

 

ImageNeke ploče ili bendovi neće promeniti svet, ali ni njihov (nadam se) uticaj jednoga dana neće biti zanemarljiv. Povremeni odjeci koji su nagoveštavali album Film School stavili su me u stanje između niskog i visokog starta. Jedan od njih je i taj što je bend potpisnik negdašnjeg nezavisnog (sada populistički zvanog indie) bastiona Beggars Banquet. Za one koji ne znaju, i 4AD i Situation Two i Too Pure su bili ogranci Millsove vizije iz Harrow ulice ili puta u Londonu, više se ni sam ne sećam. Dakle, krug se obrnuo. Ništa Matador i slično... Da l' će neko spevati himnu kao ondak Lighting Seeds o tri lava i fudbalu, koji se vraćaju kući "...it's coming home, it's coming home..." britanskim inspiracijama... Nadam se NE, to je ionako negdašnje heroje kontamiralo "domestik" virusom, kao nekim od sredstava za pranje. Još jedan revival brit-popa ne bismo podneli ni mi, a kamoli melting-pot Britanci.

 

Fim School zvuče upravo onako kako sam očekivao, iako su Amerikanci. Sasvim daleko od Interpola (što je dobro zbog hajpa), a isto tako i od Editorsa (jer ne piju britansku vodu, pa im ni metabolizam nije naviknut), a ni Bloc Nekolikoty (jer su izgleda naslušaniji), ali sa svim sastojcima koje je post-punk i nezavisna i shoegaze, pa i post-interpol scena dala na korišćenje. I šta je to čudno? I deci daju da crtaju drveće i oblake i kuće vodenim bojama i temperama i drvenim bojama, pa ih niko ne tuži za plagiranje, nego ih čak ohrabruju. Film School su starmali i ovaj album za mene ima mnogo, mnogo pozitivnih brojanja. Od polu-hita "On and On" koji nikada neće biti ono što je uspelo nekima, ali ni Editors i što mi je najžalije British Sea Power nisu baš razvalili liste. I drago mi je da su u senci Arctic Monkeys (za koje sam iz prve ruke čuo da su sjajni momci, a samo oni koji ne poznaju scenu 80-ih i pogotovo Sheffielda ne raspoznaju tribute i hommage u onome što majmunčići plaćaju fundusu koji je oblikovao scenu, naročito u spotovima - mnogo više nego izvikani Pulp), jer time samo mogu da dobiju - ovde se od svih nuzefekata ipak sluša muzika (sumnjam da od sveg hajpa, neko i sluša jadne Monkeyse).

 

Film School album će za razliku od statusa pojedinih indie-darling(s)a imati višegodisnju namenu. U njemu ima elementa za dugotrajno konzumiranje i otkrivanje, što je sjajna vest. Što bi rekao jedan od heroja - Nowhere Fast... hmm, koji? Koliko ste indie? Ako znate odgovor, uopšte niste, jer je on nastao pre nego što je konzilijum i kolegijum NME izmislio taj termin i uterao ljude u geto. Elem, ova ploča nije revolucionarna, ali da bi se došlo do breakthrough albuma, potrebni su i bendovi kao što su Film School, što bi trebao da bude neki mainstream, unutar, hajde da kažemo - žanra. Arctic Monkeys nisu ni imali šansu, kao što su je na veliku žalost, imali Franz Ferdinand. Film School su igrom - za njih - dobrog slučaja, van takvih nesmotrenih kombinacija. Iako ću ovaj album lagano da otkrivam, a sviđa mi se već sada, sasvim konforno čekam da vidim šta će biti na sledećem.

 

Mileta Okiljević, februar 2006.


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement