RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Tubachin - Panonian Sea Diver (RADIOAKTIV No, 2005)

 

O muzici ne treba pričati, treba je slušati i svirati
(Tubachin)

 

ImagePod imenom Tubachin krije se jedan od retkih preostalih renesansnih allround muzičkih igrača ovih prostora.

 

Oni skloniji gitarama (a da nisu iz Pančeva, njegovog domicilnog mesta gde je svirao sa brojnima), možda se sećaju Branislava Gluvakova kao gitariste benda Kontrabanda, oni naklonjeniji elektronici zapazili su Tubachina na kompilacijama Belgrade Coffe Shop vol. 3 ili Belgrade's Burning 2. Publiku je osvojio sprecifičnim senzibilitetom, ili iako će to možda zvučati pretenciozno, inteligentnim pristupom elektronici, koju je bojio svojom gitarom stvarajući tako veoma zanimljiv fusion koji ponajviše naginje ka fanku.

 

Albumom Panonian Sea Diver, Tubachin na neki način zatvara prvi krug svog renesansnog muzičkog delovanja. Dakle, od gitarskih početaka kroz mnoge pančevačke bendove, preko solo fank-projekata, do ovog albuma gde se, roneći po Panonskom moru, Tubachin poigrava raznim žanrovima elektronske muzike.

 

Upravo to poigravanje žanrovima predstavlja glavni nedostatak albuma. Isuviše raznorodan, za pasioniranog ljubitelja elektronike verovatno predstavlja amorfnu smešu svega i svačega; za nas koji pak volimo da slušamo sve i svašta predstavlja vrlo zanimljiv eksperiment sa nekoliko blistavih momenata. Ima tu i ambijentala i breakebita i laganog housa i još "svašta nešto". Experiment in vivo. Tražimo granice, ovoga puta u dubini. Sa stanovištva eksperimenta vrlo zanimljivo. I ako se oslobodite predrasuda shvatićete da je sve to lepo zapakovano, programirano i odsvirano. Bitno je naglasiti, da je ovo, u bukvalnom smislu reči, "one man band" projekat. Dakle Tubachin potpisuje sve na ovom albumu. Od glasa do produkcije.

 

S obzirom na to da je ovo izdanje izašlo za tek pokrenutu izdavačku kuću, ovaj album će verovatno proći ne previše zapaženo, što ipak nije zaslužio. Ipak, Gluvakov zna i može bolje, ali daleko od toga da je ovo loš album. Da nije radio sve ono što je uradio pre, ocena bi verovatno bila veća. Neosporni talenat Tubachina i ovde je više nego primetan, jedino je priča malo nespretnije ispričana. Kada kažem nespretnije mislim na stilsku raznolikost. Možda je rešenje za eksperimentalni rad izdavanje CD singlova sa manje materijala, ali da taj materijal bude stilski ujednačeniji.

 

Sve ovo što je izrečeno u negativnijem kontekstu samo je plod želje da se autor ne uljuljka, jer samo je bolje dovoljno dobro, a Tubachin to može.

 

S ove strane, uvek će imati podršku.

 

Branislav Nikolić, mart 2006.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement