RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Retro: Disciplina Kičme - Sviđa mi se da ti ne bude prijatno (Helidon, 1983)

 

Uživaj opštu nemoć
moraju te gledati jer ne znaju;
Uživaj opštu nemoć
nešto ćeš pomeriti
(Uživaj !)

 

ImagePriča o Disciplini Kičme, iz mog ličnog ugla, mogla bi da krene kraćim esejem na temu "uloga starijeg brata/sestre na razvoj individue u adolescentskom periodu". Doduše, sam nisam bio u prilici da uživam u takvoj blagodeti, ali nečiji stariji brat definitivno je bio krivac što je moj muzički ukus otišao u danas poznatom smeru.

 

Kraj je sedmog osnovne i na rođendanu kod drugarica nam pušta da čujemo kakve je čudake njen stariji brat nabavio. Vinil kreće da pucketa i u tom trenutku nisam bio svestan da me samo sekund deli od krika "Ti znaš da tvoja soba..." i da dalje sledi sasvim drugačija istorija.

 

Čudesna kombinacija basa i bubnja gde bas zvuči kao solo gitara, a bubanj... uh, kakvo je to zakivanje...

 

Prisutni u prostoriji su se samo zgledali, što međusobno, ne skrivajući prezrivo čuđenje nad čutim, što u mene kada sam izjavio kako je to savršeno. Nedugo potom, devojčice su krenule u svoju trač partiju, a ja sam, sa slušalicama na ušima, preslušavao to novo, čudesno otkriće. Ni danas ne bih mogao da definišem šta je bilo presudnije da me ova ploča definitivno kupi za sva vremena. Minimalizam u iskazu, radikalnost postave i zvuka koji su tvorili samo bas i bubanj, ili ultraminimalistički tekstovi koji su kroz svoju oporost izražavali bes spram okoline u kojoj se živi, a koje su mnogi doživljavali kao besmislene.

 

Jer ovde nema prostora / scene su jake / većina je sebi dosledna / (svima je dobro)
Jer ovde nema prostora / scene su jake / više nema razloga / za zgodne kretnje
Doskočiti im moraš!
(Zgodne kretnje)

 

A, kako je sve počelo. Po raspadu benda Šarlo Akrobata, 1981. godine, Dušan Kojić Koja formira Disciplinu Kičme, čiju prvu postavu uz njega čine Srđan Đile Marković (ex UKT, Radnička Kontrola, a danas Supernaut) i Nenad Krasavac Kele (ex Radnička Kontrola). Prva postava (dva basa + bubanj) održala se tek na nekoliko proba, tako da Koja i Kele nastavljaju da rade kao dvojac.

 

Kao i većina bitnih ploča iz tog perioda, i ova se pojavljuje pod etiketom Helidona. Snimana je krajem 1982. godine, kada je Kele već bio u znamenitoj instituciji zvanoj JNA, a na njegovo mesto seo je, tada još srednjoškolac, Srđan Žika Todorović. Snimano je u studiju Tivoli, a produkciju uz Koju potpisuju Toni Jurij i Riki Rif (alias Anton iz Partibrejkersa).

 

Album donosi deset pesama (tri instrumentala) od kojih je širim masama najpoznatija "Nemoj!" (da bacaš betonske table), ali bi bilo nepravedno zaboraviti bilo koji od deset dragulja sa ovog vinila.

 

Radikalan i ciničan, kako u muzičkom smislu, tako i tekstualnom smislu, u numeri "Pečati", pravi mali omaž Džimiju Hendriksu. Slično njemu koji je to uradio sa američkom, Koja koristi himnu "Hej Sloveni" kao sastavni deo pesme, potcrtavajući njom oporu tekstualnu podlogu koja govori o krajnje birokratizovanom okruženju tog doba.

 

Već smo dovoljno stari
lepi, veliki, jaki...
Ruka čvrsta i snažna
Udarajmo pečate!
(Pečati)

 

Dok u numeri "Uživaj!", Koja na neki način piše manifest svog rada koji je na sledećem albumu definisao rečima: "Možda ih je teško razumeti, ali ih je lepo gledati i slušati".

 

Nestani ih!, Javno veselje, Mozak, Pobednici...

 

Definitivno, Koja je jedan od najautentičnijih likova koje je ova scena iznedrila, a i danas, kada mi najnoviji radovi Discipline Kičme ni izdaleka ne znače kao oni sa prvih ploča, to ne umanjuje moje poštovanje prema njemu kao stvaraocu.

 

Ipak, ovaj album, na kome još uvek piše Bane VIII/2, spada u kategoriju onih koji se samo gledaju. I to iz moje ruke.

 

Autor: Branislav Nikolić, mart 2006.


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement