|
Retro: Disciplina Kičme - Sviđa mi se da ti ne bude prijatno (Helidon, 1983)
Uživaj opštu nemoć
moraju te gledati jer ne znaju;
Uživaj opštu nemoć
nešto ćeš pomeriti
(Uživaj !)
 Priča o Disciplini Kičme, iz mog ličnog ugla, mogla bi da
krene kraćim esejem na temu "uloga starijeg brata/sestre na razvoj
individue u adolescentskom periodu". Doduše, sam nisam bio u prilici da
uživam u takvoj blagodeti, ali nečiji stariji brat definitivno je bio
krivac što je moj muzički ukus otišao u danas poznatom smeru.
Kraj je sedmog osnovne i na rođendanu kod drugarica nam pušta da
čujemo kakve je čudake njen stariji brat nabavio. Vinil kreće da
pucketa i u tom trenutku nisam bio svestan da me samo sekund deli od
krika "Ti znaš da tvoja soba..." i da dalje sledi sasvim drugačija
istorija.
Čudesna kombinacija basa i bubnja gde bas zvuči kao solo gitara, a bubanj... uh, kakvo je to zakivanje...
Prisutni u prostoriji su se samo zgledali, što međusobno, ne
skrivajući prezrivo čuđenje nad čutim, što u mene kada sam izjavio kako
je to savršeno. Nedugo potom, devojčice su krenule u svoju trač
partiju, a ja sam, sa slušalicama na ušima, preslušavao to novo,
čudesno otkriće. Ni danas ne bih mogao da definišem šta je bilo
presudnije da me ova ploča definitivno kupi za sva vremena. Minimalizam
u iskazu, radikalnost postave i zvuka koji su tvorili samo bas i
bubanj, ili ultraminimalistički tekstovi koji su kroz svoju oporost
izražavali bes spram okoline u kojoj se živi, a koje su mnogi
doživljavali kao besmislene.
Jer ovde nema prostora / scene su jake / većina je sebi dosledna / (svima je dobro)
Jer ovde nema prostora / scene su jake / više nema razloga / za zgodne kretnje
Doskočiti im moraš!
(Zgodne kretnje)
A, kako je sve počelo. Po raspadu benda Šarlo Akrobata, 1981.
godine, Dušan Kojić Koja formira Disciplinu Kičme, čiju prvu postavu uz
njega čine Srđan Đile Marković (ex UKT, Radnička Kontrola, a danas
Supernaut) i Nenad Krasavac Kele (ex Radnička Kontrola). Prva postava
(dva basa + bubanj) održala se tek na nekoliko proba, tako da Koja i
Kele nastavljaju da rade kao dvojac.
Kao i većina bitnih ploča iz tog perioda, i ova se pojavljuje pod
etiketom Helidona. Snimana je krajem 1982. godine, kada je Kele već bio
u znamenitoj instituciji zvanoj JNA, a na njegovo mesto seo je, tada
još srednjoškolac, Srđan Žika Todorović. Snimano je u studiju Tivoli, a
produkciju uz Koju potpisuju Toni Jurij i Riki Rif (alias Anton iz
Partibrejkersa).
Album donosi deset pesama (tri instrumentala) od kojih je širim
masama najpoznatija "Nemoj!" (da bacaš betonske table), ali bi bilo
nepravedno zaboraviti bilo koji od deset dragulja sa ovog vinila.
Radikalan i ciničan, kako u muzičkom smislu, tako i tekstualnom
smislu, u numeri "Pečati", pravi mali omaž Džimiju Hendriksu. Slično
njemu koji je to uradio sa američkom, Koja koristi himnu "Hej Sloveni"
kao sastavni deo pesme, potcrtavajući njom oporu tekstualnu podlogu
koja govori o krajnje birokratizovanom okruženju tog doba.
Već smo dovoljno stari
lepi, veliki, jaki...
Ruka čvrsta i snažna
Udarajmo pečate!
(Pečati)
Dok u numeri "Uživaj!", Koja na neki način piše manifest svog rada
koji je na sledećem albumu definisao rečima: "Možda ih je teško
razumeti, ali ih je lepo gledati i slušati".
Nestani ih!, Javno veselje, Mozak, Pobednici...
Definitivno, Koja je jedan od najautentičnijih likova koje je ova
scena iznedrila, a i danas, kada mi najnoviji radovi Discipline Kičme
ni izdaleka ne znače kao oni sa prvih ploča, to ne umanjuje moje
poštovanje prema njemu kao stvaraocu.
Ipak, ovaj album, na kome još uvek piše Bane VIII/2, spada u kategoriju onih koji se samo gledaju. I to iz moje ruke.
Autor: Branislav Nikolić, mart 2006.
|
