Dnevnik putovanja: Mića Vujičić (3)

Mediterani: 20. mart 2006.
Uživam u novoj zbirci priča Igora Marojevića. Tu su dve prerađene priče iz zbirke "Tragači": "Perast" i "Rat za čast Moane Poci", plus dvanaest novih pripovedaka. Marojevićeva priča "Prozak plus", koju je Srđan V. Tešin uvrstio u pregled nove srpske proze za hrvatski časopis "Libra/Libera", strašno je dobra, čitam je dva puta. Tu je i "Toplo žuta" koju smo već čitali u "Poljima". Marojević je majstor priče. Vladislava Gordić ga je sa pravom nazvala predstavnikom krtog realizma, nove prozne škole koju otvara mlađa srpska proza. Volim Mediteran, volim priče Igora Marojevića. Njegov transfer iz "Stubova kulture" u "Lagunu" postao je simbol još jednog pokušaja tranzicije u domaćoj prozi. Hoće li mladi prozaisti dobiti bar onoliko prostora koliko su dobili predstavnici iste prozne generacije u Hrvatskoj? Kakvo bi to osveženje bilo...

Panović: 21. mart 2006.
Čitam kolumnu Srđana Tešina "Alternativni vodič kroz Vavilon" koja izlazi u novosadskom "Građanskom listu". Na stolu se nakupila hrpa nepročitanih članaka koje sam spremio za uživanje. Pre svega, tu su tekstovi sjajnog novinara "Danasa" Zorana Panovića. Neverovatan komentator. Priča o politici, filmu, muzici, sve u jednom tekstu i sve tu treba da se nalazi, sve je povezano. Zaista velik novinar! Volim kad Vikend izdanje "Danasa" počinje njegovim komentarom. Na CNN-ovom sajtu pratim blog Andersona Kupera. Čuveni CNN doktor Sandžej Gupta raspravlja o tome koliko treba da spavamo. Iz "Narodne knjige" mi stiže roman "Sponzoruše" Maše Rebić.

Geopoetika: 22. mart 2006.
Susret u "Geopoetici" sa Jasnom Novakov Sibinović i Ljudmilom Šajtinac. Pričamo, uzimam nove knjige. Jedva čekam da pročitam "Zakon džungle" francuskog botaničara Žana Marija Pelta čiju je knjigu o agresivnosti kod biljaka, životinja i ljudi objavila upravo "Geopoetika". Uzimam i novog Viktora Peljevina. Njegov "Šlem užasa - Kreativ o Tezeju i Minotauru" objavljen je u ediciji "Mitovi". Peljevin je zaista mitema novog doba. Urednice "Geopoetke" Jasna Novakov Sibinović mi priča o novom prozaisti Denisu Mikanu čiju knjigu sutra promovišu u knjižari "Mamut". Mikan je napisao zanimljiv roman "Emil". Rođen je u Podgorici 1974. godine, detinjstvo je proveo u Zvorniku, nakon početka rata živeo u Južnoafričkoj republici, danas živi i radi u Beču. Uzimam i eseje poznatog prevodioca Zorana Paunovića "Istorija, fikcija, mit". "Geopoetika" je zaista velik izdavač. Uvek me obraduju nove knjige, ali još više susreti sa Jasnom Novakov Sibinović i Ljudmilom Šajtinac!

Bregović: 26. mart 2006.
Intervju na Studiju B. Goran Bregović priča o sebi, muzici, Parizu, Srbiji... Kaže da radi osam sati dnevno i da je oduševljen tim otkrićem koliko je lepo raditi. Na kraju, priča i o tome kako ozbiljna nacija reaguje kada se nađe u opasnosti. U prvom krugu neko glasa za levičare, neko za desničare, neko za zelene. Ali, kada se u drugom krugu francuskih izbora nađu Širak i Le Pen, čitava zrela javnost se mobiliše i glasa za Širaka. Tu onda više nema igre i nema kompromisa. Nema zezanja. Ako sam dobro čuo, takvu situaciju Bregović ilustruje izrekom: "Jebeš medveda u šumi, ali on ti posle na vrata zakuca."

Kako čitati: 27. mart 2006.
Prilikom nedavnog susreta sa piscem Sašom Ilićem u Narodnoj biblioteci, uzeo sam knjigu "Kako čitati" koju je Saša priredio. U knjizi su sabrana predavanja naših poznatih intelektualaca o tome kako se čitaju najrazličitije stvari. Nakon uvoda u čitanje Novice Milića, zanimljivo predavanje o tome "Kako čitati strip" drži naš najčuveniji strip autor Saša Rakezić (Aleksandar Zograf) koji svoj esej temelji upravo na onakvim otkrićima-sitnicama od kojih uvek kreću priče u njegovim zanimljivim stripovima. Priređivač knjige otkriva svoju kreativnost kada profesoru Nenadu Dimitrijeviću postavlja pitanje "Kako čitati ustav". To je šlag na literarnoj torti koju će odgovor autora ovog teksta učiniti do kraja pikantnom i interesantnom, bez obzira na granice među kojima je utegnut ozbiljni ustav. Majstor kratke priče David Albahari otkriva kako čitati ove prozne bisere, jedan od naših najpoznatijih pesnika Dejan Ilić nudi nam odgovor na pitanje kako uskočiti u poeziju, Vladimir Gvozden objašnjava kako čitati putopis, a Tatjana Rosić kako čitati bajku. Esej o tome kako čitati prevod dokaz je da je prava sreća što je prevodilac Zoran Paunović počeo da objavljuje svoje oglede i što nam "Geopotika" ovih dana nudi njegovu knjigu "Istorija, fikcija, mit". Harms je predmet teksta Branislava Jakovljevića, a više nego dobro, ozbiljno i oštro Jasmina Lukić za nas čita trivijalnu književnost. Kome drugom prepustiti tajne Olimpijade nego Aleksandru Ćiriću. Pitanje podjednako teško onom na koje odgovara Nenad Dimitrijević čeka i Alekseja Tarasjeva: "Kako čitati evoluciju". Mileta Prodanović objašnjava "Kako čitati novčanice", Radoman Stanković "Kako čitati vodene znake", Milan Popadić "Kako čitati grad", a Sreten Ugričić "Kako čitati medi-rejd".

Krimi: 4. april 2006.
Po povratku iz Beograda praznim ranac i vadim knjige koje sam usput skupio. Raduje me novi triler roman Mirjane Đurđević "Prvi, drugi, treći čovek". S obzirom na to da sam bio jedan od junaka prethodne knjige ove spisateljice krimi romana, ovog puta posveta glasi: "Ne bi voleo da budeš junak ove knjige!" I ne bih. Pitao sam je u intervjuu za magazin "YellowCab" o čemu se radi u njenom novom romanu. "Priča je čista klasika, potraga za krticom u redovima obaveštajne službe, toga je puna zapadna špijunska literatura. U koju zaluta, opet klasično, srpsko 'sumnjivo lice', dakle komedija. Za mene je osnovna misterija kako mi uopšte preživljavamo tu žanrovsku zbrku u kojoj živimo? To pitanje postavljam i u ovom romanu. Sam kraj romana nudi i jedno moguće objašnjenje." Oduvek mi se činilo da pisci krimi romana iza paravana svoje priče provlače ciničan osvrt na našu svakodnevicu. "Ciničan osvrt?", ponavlja pitanje Mirjana Đurđević. "Ne, više je to smeh kao sredstvo za mentalnu samoodbranu. 'Šašavo' i 'teško' su odavno preblage reči za ovaj horor. Strah i nesigurnost su postali mentalna slika nacije. Još kao dete naučila sam da je smeh najbolje oružje protiv straha. Smeh obesmišljava svaku babarogu. Bez obzira koliko su ove babaroge stvarnije, gadnije i raznovrsnije od onih kad smo bili mali, kod mene to pali. Samo sam povećala dozu." Naravno, zanimalo me je i šta radi Prljava Harijeta, legendarna junakinja Mire Đurđević. "Njena detektivska agencija Lucky Charm trenutno ima samo jedan slučaj: odbor roditelja obližnje osnovne škole angažovao ju je da sa psom Reksom šeta oko ograde i pokuša da raskrinka bandu bebi-dilera koji navlače na travu svoje vršnjake. Dosadno. Međutim, raznim obaveštajnim službama koje ordiniraju po Srbiji uopšte nije dosadno, jer su utripovali da je Hari glavni akter u prebacivanju najvažnijeg haškog begunca na novu lokaciju..." Nažalost, domaći pisci pop literature ne žive kao njihove kolege u svetu. "Svetski pisac krimi romana jako lepo živi od zločina koje je izmislio. Domaći pisac krimi romana prosto ne može da živi od realnih zločina o koje se sapliće svuda oko sebe. 'Rade mi o mašti', skoro pa da mi rade o glavi. Evo, recimo, ovo što se pre neki dan dogodilo u bolnici "Laza Lazarević". Možda bih i imala mašte da izmislim tako nešto, ali ne bih imala stomak da to stavim na papir i ponudim čitaocima kao komičnu sliku naše stvarnosti. Zato su tu crne hronike, da 'otimaju od usta' nama poštenim piscima krimića. Okruženje u kome živimo definitivno nas stavlja u podređen položaj pred belosvetskim kolegama. Ma... Da su samo pisci krimića ugroženi, lako bi bilo."