PanoramaRezoner
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Festival italijanskog horor filma "Horror All' Italiana", Dom omladine Beograd (24-27. mart 2006.)

 

Publika vrišti!

 

ImageMeđu horor fanovima i forumašima se već neko vreme provlačio glas da legendarni italijanski majstor giallo-horor-treš-gore-hevi-metal (i šta god) filma (videti: http://www.kinoeye.org/02/11/needham11.php), Dario Arđento (Dario Argento), dolazi u Beograd, ali svi su vrteli sumnjičavo glavama, još malo pa kao u "Exorcistu", ostalo je, to jest, na rekla-kazala, sve dok nije i zvanično objavljeno da će nas maestro zaista posetiti, u okviru Festivala italijanskog horor filma, na inicijativu Doma omladine i urednika filmskog programa, Bobana Jevtića (koji zaslužuje svaku hvalu).

 

Iskreno, očekivao sam, ma koliko obradovan, uglavnom samo fanovsko interesovanje, što će reći: šačicu horor frikova, studente filmskih škola, i to samo odabrane, i po kojeg padobranca. Kad, ne lezi Belzebube na kanabe... Već u petak, na filmu "Demoni" (1985) Lamberta Bave, bilo je, kako naši dopisnici kažu, veoma burno. Ja sam gledao film koji je išao u 21 sat, "Oči od kristala" (Occi di cristallo, 2004) Erosa Pugliellia, i video sam primerak zdravog repertoarskog filma, i dokaz da giallo žanr još uvek nije mrtav. Poseta je i ovaj put, za srpski bioskopski prosek, bila više nego dobra.

 

ImageSutradan, u subotu, tačno u podne, veliki Dario Arđento, simpatični dekica u teget džemperu, održao je konferenciju za novinare u kafeu na prvom spratu Doma omladine. Zamolio je prisutne da ugase cigarete, što je, za one koji pamte količinu prosute krvi i poderane kože u njegovim filmovima, bilo povod za raznolike sarkastične komentare. Arđento je strpljivo odgovarao na razna, koje sumanuta, koje ne tako loša pitanja novinara i publike, a jedno od najboljih pitanja, što jes' - jes', postavio je Aleksandar Radivojević iz "Šok koridora". Radivojević je upitao Arđenta da li se i danas, kraj svih cenzura i zahteva za političkom korektnošću, i dalje mogu snimati moćni, autentični horor filmovi. Arđento je odgovorio potvrdno, usput pohvalio film "Hostel" (2005), i naglasio da je za dobar horor film i danas, kao i uvek, važno ono što vaš izveštač nabija na nos svima koji su voljni da slušaju: posvećenost, entuzijazam, istrajnost, znanje, i autentična, personalna vizija umetnosti...

 

ImageNakon toga, prikazano je pet Arđentovih filmova, dok je u nedelju bio dan Maria Bave. Atmosfera na projekcijama razvejala je moje početne sumnje da će i ovaj festival biti još jedno sektaško okupljanje. Publika je, bukvalno, nagrnula u Dom omladine. Gužva na ulazu, dugačak red za karte, molim vas, jednu za devet i dve za sedam, kao u stara vremena sineme, i sve, što je najbolje, omlad'na, malo ko stariji od 35 godina, što vas, hteli ne hteli, natera da se zapitate šta se to, kog demona, dešava? Horor je u našoj kinematografiji, kao i na filmskim akademijama, nažalost, do dan danas omalovažavan i nipodaštavan žanr, a očigledno je da se, za tri dana trajanja malog horor festivala, u Domu omladine okupilo više ljudi nego za nedelju dana redovnog repertoara mnogih drugih bioskopa. Jasno je da ljudi, mladi ljudi, sve cvijeće i krem budućnosti srpske kinematografije, vole horor film, i da tih ljudi ima dosta. Da li nam to, možda, nešto govori? (Čitajte u sledećem broju.)

 

ImageA najlepši deo priče bili su sami filmovi. U stvari, filmovi k'o filmovi, za mnoge od nas bile su to već viđene stvari, ali... Znate, možemo, kad je reč o Arđentu, raspravljati o treš-estetici, o vrednosti samih filmova, o uticajima na Karpentera i De Palmu (ili Gorana Markovića, he, he), ali sve na stranu pada kad vidite šta se zbivalo u toku projekcija. Čuo se grohot prepune sale, čulo se navijanje, zviždanje, upozorenja glavnim junacima ("Ne tamo, glupačo!"), aplauzi za vreme filma, uzvici gađenja i uzvici oduševljenja, pokoji uzdisaj, u čije poreklo ne bih ulazio, sve u svemu, bilo je to pravo, uzbudljivo i već pomalo nostalgično bioskopsko iskustvo. Publika je reagovala. Dario Arđento je protresao i uzdrmao gledališće filmovima koji su stari po 20 i više godina, i već je ta činjenica dovoljna da g. Srebrni, na početku svakog razmišljanja o njegovom opusu, zaradi kviska, ili makar bonus-bambija.

 

I da ne zaboravim: na Festivalu italijanskog horora bilo nam je strašno (i) zabavno, a to nemojte nikada, ali nikada, potcenjivati.

 

NAPOMENA: "Horror All' Italiana" bio je pun pogodak (u grkljan) za Dom omladine, koji će nastaviti ovim putem. Već za 8. april najavljena je retrospektiva srpskog u-ground horor filma, sa gostima iz Hrvatske i Slovenije, pa navalimo, navalimo, kao horde zombija...

 

Autor: Ivan Velisavljević
Photo: Đorđe Bajić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement