RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Lou Reed - Beograd, Sava Centar, 15. mart 2006.

 

ImageTe večeri u Beograd su pristigle dve po mnogo čemu legendarne ličnosti. Gotovo vršnjaci. Onaj malo stariji pristigao je službeno gledajući kao nevinašce, doduše sa nogama napred, dok je onaj malo mlađi, koga je zemlja mnogo pre mogla da prigrli, stigao u punoj snazi. Obojica dolaze na izvestan način prekasno, ali bolje ikad... Bitno je da se uopšte neke stvari dešavaju.

 

Priznajem da sam uvek skeptičan kada u našu zabit pristigne neko meni drago veliko ime koje je sada pri kraju svog životnog i stvaralačkog veka. Da li će to biti rasprodaja bola, laki keš ili... Ovoga puta strepnja se pokazala kao bezrazložna.

 

Zovu ga King of New York i tu svoju kraljevsku titulu u potpunosti je opravdao. Sam koncert može se posmatrati kao skup paradoksa koji, kada se slože jedan uz drugi, daju celinu koja ne može a da vas ne ostavi potpuno ispunjenim.

 

Stotinak minuta, koliko je proveo na bini, Kralj je propraćen u respektabilnoj kraljevskoj tišini. Publika, baš onakva kakva dolikuje imenu i nameni ustanove gde se sve dešavalo - kamerno pozorišna. Mislite da je bilo toliko loše? Ne, naprotiv.

 

Očekivali ste velike hitove? Zar mislite da Kralju pristoji da sa svojih šezdeset i kojom peva Heroin ili Venus in Furs i da sve to bude iskreno? Da li je nužno da svoj nastup koncipira na verovatno komercijalno najuspelijim (ili bar većini najpoznatijim) albumima New York, Berlin i Transformer? Ni to nije nužno. Opravdanost titule mu daje mogućnost da nam podari vrhunsku predstavu koja se neće bazirati na opštim mestima njegove karijere. Uostalom, tek pred kraj se publika malo pridigla na noge. Razlog? Take a Walk On the Wild Side i Sweet Jane. Ali, budimo iskreni - to je bio ubedljivo najslabiji deo koncerta.

 

Energija koja je dolazila sa bine je upravno onakva kakva je i očekivana. Snažno, bez kompromisa i podilaženja publici. Bez velikog komplikovanja. Čista jednostavnost, a upravo u tome i jeste njegova veličina. Četvorka koja je pratilja Kralja na sceni priča je za sebe. Prvenstveno tu mislim na pozitivno pomahnitalog bubnjara, ali ni ostala trojica nimalo nisu zaostajala. Sve vreme na sceni je električni kontrabas, a povremeno mu se priključuje i električno violončelo, tako da se povremeno dobijao utisak kao da je uz Lou-a na sceni kamerni orkestar koji praši i isporučuje esencijalnu rock energiju.

 

U večitoj dilemi Bitlsi ili Stonsi, prenebregava se činjenica da rock and roll ravan, kao i svaka ravan mora biti određena sa tri tačke. S jedne strane su kvazi japi buntovnici, sa druge nevaljala deca koja su ipak dobra deca, a sa treće strane NJKV Lou Reed.

 

Jednom rečju, bio je to koncert klasične muzike, ali kakve klasike!

 

Branislav Nikolić, mart 2006.
Photo: Stanislav Milojković ("Popboks")


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement