RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bambi Molesters (+Babies) - Beograd, SKC, 7. april 2006.

 

ImageVeče nije baš tako lepo počelo... Došao sam na zborno mesto ispred sale u kojoj se održavao koncert, a tamo su me sačekala patrolna kola i gomila dječaka & djevojčica u godinama po kojima bi im teorijski mogao otac biti, a većina od njih sa "huligankama" u rukama (flajke piva od 2l). Hm, ovde se nešto ne slaže... Razrešenje je usledilo momentalno: shvatio sam da se u maloj sali istog prostora te iste večeri odvija neki HM demo festival. Ipak, nije na dobro mirisalo.

 

No, vreme leči sve. Po ulasku u salu, žalosno mi se učinilo da neće biti više od nekih dvestotinak ljudi, ali kako je vreme odmicalo ipak se nakupilo nekih sedamsto prisutnih u velikoj sali SKC-a. Voleo bih da sam mogao da napišem kako je bilo prepuno i krcato, ali sudeći po zatečenom stanju na beogradskoj sceni i ova poseta se može smatrati više nego pristojnom.

 

Negde malo posle deset sati na scenu izlaza Babies. Ne baš mlad i novi zagrebački bend, ali, nažalost, tek sa jednim izdanjem do sada, koliko mi je poznato. Klasična RnR trojka. Jedan-dva-tri... Do poslednje kapi znoja/krvi. Upravo tako su se Babies ponašali na sceni. Tih četrdesetak minuta koje su proveli na njoj, proveli su punom snagom. Nadam se da će se u skorije vreme o njima pisati mnogo više, ali... da ne kradu prostor show nosiocima ovog teksta... da se vratim na glavnu temu teksta. (U svakom slučaju, ako imate prilike da ih čujete/vidite to je obavezna lektira.)

 

Negde sredinom devedesetih, u doba sveopšteg ludila, na beogradskim ulicama, počela je da se prodaje hrvatska štampa. Pao mi je u ruke neki hrvatski rock magazin (ne mogu se setiti imena sada, sorry... skleroza), a u njemu je bio tekst o nekom surf (!) bendu iz Siska - Bambi Molesters (BM). Sad, ruku na srce, ta dva pojma mi nisu zvučala kompatabilo, ali... fotke koje su otpratile tekst su bile krajnje profi... u surf stilu. Tako počinje.

 

Desetak godina kasnije, BM iza sebe imaju tri oficijelna albuma i titulu trenutno najboljeg surf benda na svetu. Znam da u moje reči sumnjate, ali ako to kaže Lux Interor (Cramps) da li treba da stajemo na crtu? Doduše, ovih godina BM su bili gosti i zvezdama kao što su R.E.M. ("Most phenomenal band in the Universe" - Michele Stipe), a imaju i off projekat Strange sa Chrisom Eckmanom (Walkabouts); ima mnogo tema o kojima bi se o BM moglo pričatim ali da se vratimo beogradskom koncertu...

 

Na sceni četvorka. Frontalno, Zaborac crew, s leva i desna Tomljanović i Pavičić. Ok, ne znači vam ništa. Hajde polako...

 

ImageBM jesu surf bend, ali nije baš da sve stvari deluju tako. BM, na neki način, prvenstveno deluju kao bend koji svoj instrumentalni ugođaj koji isporučuju publici bazira na surfu, ali, kako već misle svojom glavom, tu nešto malo kopaju i prokopavaju i dolaze do svog autohtonog izražaja. Dakle, surf, sa muzičim elementima koji se mogu naći u špijunskim filmovima šezdesetih, ali i sa elementima post rocka i čak psihodelije. Čudna kombinacija zar ne? Da, slažem se... ali... ko uspe da sve to spoji, zna kako je i zašto to uradio...

 

Ritam liniju čine Hrvoje Zaborac (bubanj) i Lada Furlan Zaborac (bas). Kada se obrati pažnja na njih, shvati se da oni to čine prilično tiho. Ne u smislu raznih surf bendova koji ritam izdižu u prvi plan, ali ono što oni rade je baš to: ono što treba da bude na tom mestu. Ako bi posmatrali samo njih, bez posmatranja celog benda, možda bi delovali previše nežno, ali, u ovoj priči, oni su ti koji daju temelj, baš tako lelujavi temelj, mešajući cement i postavljajući armaturu za ono što sledi sa strane. Dinko Tomljanović i Dalibor Pavičić su gitaristi koji deluju sa strane. Uh... Šta reći o njima? Da svako radi svoj posao kako treba? Hm, to je onako kolokvijalno... Posle svega... Dalibor je osoba koja je zadužena za mikrofon i da viče: "Hvala!" (Sad će ispasti kao da samo statira i da ne radi ništa, što bi bila teška nepravda), a Dinko... kao prvo on izgleda onako kako će Ivan Ljubičić (onaj znameniti hrvatski tenisač) izgledati za jedno deset godina (sorry na poređenju), ali ima istu energiju kao i gorespomenuti sada. Dakle vođa, ali tihi vođa. Onaj pravi... (Sad ova tenis referenca možda mnogima ništa ne znači, ali ne znam kako bih bolje objasnio koliko je lik jak!)

 

Ipak, ne bih želeo da nekome dajem preveliku ulogu ili da nekoga nipodištavam. U BM svako radi svoj posao baš onako kako treba da ga radi. Ali...

 

ImageMora se istaći gospoja Zaborac. Iz nekoliko razloga. S jedna strane, gledajući brojne forume na kome se BM spominju, na kojima ona slovi kao sex simbol, mora se napraviti jedna prekretnica. Ok. Lada svoj instrument svira onako kako treba i to sjajno radi. Za one koji se pale na ženske osobe koje svirau bas, mogu samo reći: Kim Gordoin. Sorry... Lada je jača. Mnogo muškaraca pati za njom, ali ti koji pate patiće večno. Dakle, imate na sceni "stvorenje" koje zrači nevinošću, nežnonošću i krhkošću. A opet, s druge strane to isto "stvorenje" deluje toliko autoritativno: neće izvući korbač i lisice, ali će vam pogledom reći da ste upravo vi dužni da te rekvizite ponesete sa sobom. Ovo možda deluje sexistički, ali Lada jeste glavni deo scenskog nastupa BM, za one koji ne slušaju gitare koje zuje sa njene leve i desne strane. To možda i može biti dovoljno, ali u celoj priči... Sve stvari na svetu deluju tako prosto, mada to u suštini jesu, ali upravo je to ta žlica Vegete koja daje čar svemu...

 

BM su svet za sebe. Ako ste imali prilike da ih gledate, neku čakru su vam već otvorili. Ako niste, šta sada - život ide dalje.

 

Bambi Molesters su odsvirali svojih devedesetak minuta. Ostali smo otvorenih usta i široko razdvojenih dlanova. Videli smo ih i to je to. Sada pa ko zna...

 

Na ovaj koncert otišao sam sa prijateljem sa kojim sam do sada odgledao barem jedno pedesetak koncerata... Posle svega samo smo se pogledali i konstatovali da dosad nije bio nijedan koncert na kojem smo zajedno bili, a da nismo diskutovali o njemu još dok je trajao. Ovo nas je oborilo. To je ono na šta sam mislio kada sam rekao da su BM svet za sebe. Isto ono što će vam se desiti kada ih slušate u kućnim ulovima, desiće vam se i tokom live natupa. Dakle, zatvorite oči i putovanje. Gde, dokle? A da li je to zaista bitno? Ko zna - neka uživa...

 

Branislav Nikolić, april, 2006.
Photo : Saša Gundelj

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement