RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

White Birch - Come Up For Air (Glitterhouse, 2005.)

 

ImageEmocije, toplina i čitav kaleidoskop osećanja, što je nastanjivalo prošli album White Birch A Star Is Just A Sun grozničavo su me držale do nove ploče. Ne žalim se, nekako je slatka ta tuga koju je nekako sa razrešavanjem nekih mojih ličnih dilema na moje grudi spustio Ola Flottum. Solo album pod imenom Portrait Of David me je još više raspomamio, tako da sam sajt Glitterhouse proveravao više nego ijedan drugi u potrazi za novim MP3 zadirkivanjima i slično. Smatrao sam to kao ličnu privilegiju i povlasticu i poslasticu.

 

I kao što to uvek biva, jednostavno sam na to zaboravio, te me je moj metafizički sekretar i pali anđeo Darius podsetio činjenicom da je otišao na koncert. Avaj, 40 ljudi u Germaniji, dobro. Labelmates Walkabouts su imali u Švedskoj još manje, Tuxedo Moon ni publiku ni grejanje. Ali, više masovnost nije nikakav kvalitet. Sve velike stvari su imale u početku auru nesuočavanja, a nije li lepše smejati se realiti šouu u kojem se igra ispiranje mozga zvano "proširimo granice ljudske gluposti". I jesti neki od proverenih i atestiranih multi-level-industro-religioznih otrova. A posebno kada ispred sebe imate album koji bi u nekom malo savršenijem svetu zauzimao mesta koje tako korporacijski zaverenički drže mediokriteti kao što su Coldplay ili Travis, ali koji bi vam samo u pragmatičnom svetu uveo lepotu kao balast na ramena i u glavu. Danas se naslovne strane plaćaju dobrovoljnim prilozima za one koji su unesrećeni radom prijatelja istih tih na naslovnim stranama, a i odbija se od poreza, je l'?

 

Elem, strahovao sam da me lični favoriti ne iznevere. Već sam jednom tako čekao nastavak (Afghan whigs, nakon Gentleman), ali mogu reći da sam jako, jako zadovoljan sa Come Up For Air. Ola je sasvim očekivano rešio da unese malo više optimizma u svoj život (jer Star nije nimalo laka ploča), to sugeriše i samim naslovom, ali od hemije se ne može baš tako lako pobeći.

 

Album otvara Seer-Believer i namah mi se vraćaju najlepši momenti koje su mi odavno podarili China Crisis. Hit singl koji to nikada neće postati, a onda počinje ljuljuškanje po akvarijumu najrazličitijih, a tako sličnih emocija. Storm Broken Tree me je smestilo u natkriveni pramac lagane barke koja se njiše na talasima i žari tamo gde možda ne treba, ali, kao što rekoh, slatka je ta tuga na koju nas Ola Flotum podseća da je nosimo u sebi. I mnogo je lepa, jer i pored ne baš bitnog razuma budi osećaj da sve mora da se deli - i sreća i radost, a najviše tuga. Ne znam kako je vama, ali su iz mene melanholične i tužne, čak i depresivne ploče izvlačile mnogo više nego pročišćena smirena ravnodušnost. Da, sva meni draga muzika je obojena splinom koji rađa i ideal. Nadam se da će se mnogi prepoznati.

 

O White Birch je na ovim stranicama već pisano, ali sam smatrao da se album ne sme izostaviti. Na njihovom sajtu se nalaze MP3 fajlovi koji vam samo mogu nagovestiti o čemu se radi. Sad, nekima se možda neće dopasti penušava lepršavost ovog albuma, ali svakim novim slušanjem album ide dublje pod kožu. White Birch nisu u poziciji, a mislim da ni ne traže idolopoklonstvo i obožavanje. Njihov ideal je da se što više ljudi raspozna u ovome i na taj način barem učini svet lepšim. Okreni-obrni.uvek dođem do lične utopije. Svaka ploča White Bircha i jeste dopunjeni manifest.

 

Sad je na vama da odlučite hoćete li da čitate i znate li sva slova ovog pisma.

 

Mileta Okiljević, mart 2006.


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement