Plastelin - Online magazin - Kolumne: Tešin (018)
 
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (18)

 

Književni hamburgeri

 

Image"Književnost danas zaista pišu svi, pišu je vojnici, policajci, političari, generali, predsjednici, domaćice i pop-pjevačice", napisala je Dubravka Ugrešić u pogovoru postjugoslovenskom izdanju romana "Forsiranje romana-reke". U tom romanu, u kome je tako slikovito i sa izrazitim humorom opisana naša "socijalistička", gotovo naivna, prošlost i nagoveštena zla tranziciona budućnost (a koja se, ako ćemo pravo, na kraju krajeva i obistinila), Dubravka Ugrešić precizno definiše tipove pseudopisaca koji su, poslovično, sve drugo - samo ne pisci. Recimo, Vuk Pršo pokušava da spoji književnu praksu i samoupravljanje, Pipo Fink je promašeni zagrebački pisac koji zarađuje pišući scenarije za debilne dečije serije za televiziju, Jan Zdrazil je prevejani cenzor, a Jean Paul Flagus je ludak opsednut idejom da sve stavi pod svoju šapu i podvrgne potpunoj, globalnoj književnoj kontroli (otuda sintagma "književni hamburgeri"). Prava galerija likova tugaljivih sudbina.

 

I kada Dubravka Ugrešić kaže, u pogovoru američkom izdanju romana, da su optužbe onih kritičara čiji se argumenti baziraju na tome da se "ne mogu pisati satirični romani dok Vaša zemlja pliva u krvi", zapravo predrasude zapadnjaka koji time guraju istočnoevropske pisce u vlastite stereotipe, jer ni oni ne bi trebalo da smetnu s uma da "zajedno sa ratnom postoji i paralelna zbilja koja i dalje ima svoje zabavne oblike".

 

Jedna od tih, takoreći zabavnih, stvari koja nam se dogodila "dok je trajao rat", jeste i najezda literarnih skakavaca koji su toliko knjiga naštancovali i toliko tona papira uništili da bi ozbiljno trebalo porazmisliti o tome da se, u najmanju ruku, protiv nekih od njih podigne optužnica zbog ekološke katastrofe koju su prouzrokovali. O ovdašnjim piscima koji imaju manje od trideset godina, a više od četrdeset objavljenih knjiga ne vredi trošiti reči. Nekako se u istoriji uvek događalo da onaj ko toliko zapne da objavi knjigu - na kraju to i uspe; setimo se samo svih onih sentimentalnih ispovesti koje su pisale dokone francuske usedelice tokom 19. veka, ali se retko kad obistinilo da takve knjige postanu predmet ozbiljne kritike, a ponajmanje se događalo to da takva književna nedonoščad budu reper za vrednovanje književnosti jedne epohe. Kako se dogodilo da baš nama zpadne da živimo u tako iščešenom vremenu?

 

Sve u svemu, u ovoj zemlji svi (i dalje) pišu, ali retko ko živi od napisanog. Najbolje žive oni pisci koji su u prethodnim životima bili "vojnici, policajci, političari, generali, predsjednici, domaćice i pop-pjevačice". A "odmetnuta" književna kritika je tu da zdušno brani napisano. Naravno, za "obične smrtnike" svi smo "mi" zapravo "oni": "književni hamburgeri". Na bestseler listama svega ima; od nekih imena prosto krenu suze na oči kao od luka u hamburgeru. Neki ne bi prošli ni sanitarnu inspekciju, a ipak se nađu na tržištu. I, evo, dođosmo do prvog zaključka: na prvi pogled, čini se da broj pisaca u ovoj zemlji premašuje broj čitalaca (da nije tako, ne bi se dogodilo - a bilo je i toga - da tiraž knjige ovenčane NIN-ovom nagradom bude manji od 500 primeraka). Gde je prvi, tu je odmah i drugi zaključak: od kukolja se ne vidi žito, a od kukolja se zemička za hamburger ne mesi (da nije tako, znalo bi se koji pisac igra u "beton ligi", a koji u "ligi šampiona"; da nije tako, ne bi i dan-danas literarni zlikovci dobijali zvučne nagrade). Ko spomenu lustriranje?!

 

Nema nama pomoći dok o sudbini domaće književnosti (i književnika) odlučuju likovi poput Vuka Prše iz "Forsiranja romana-reke". Nema nama pomoći dokle god likovi poput Jean Paula Flagusa haraju našim izdavačkim drumovima kao secikese. U svakom slučaju - neće se ovdašnji pisci, koji ne mogu da budu ništa drugo osim to što jesu, još dugo hleba najesti od svojih knjiga. O hamburgerima da i ne govorimo.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement