RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Retro: Scars - Author, Author (Charisma - Pre 1981)

 

ImageAuthor, Author je ploča koja još nije doživela svoje reizdanje na CD-u. Ako zaista uzdignu svoje obećanje do realizacije i u skorije vreme The Pastels na svojoj etiketi u katalogu ponude ovo remek-delo i jedan od najboljih debi-albuma ikad, obećavam da ću u cugu preslušati sve njihove albume i slaviti ih kao i sve ostale škotske muzičke junake. A Pastels nikad nisam preslušao - ni album, a kamoli sve. Ali ih, cenim.
Dakle, zaključili ste da su SCARS bili škotska grupa, a samim tim i jako melodična, moćna i iracionalno, iracionalno dobra. Mene lično podsećaju na Artura Remboa. Pojavili su se, u par mahova zažarili nam srca i duše, a onda netragom nestali na mapi velike muzičke sheme stvari. O da li? Ipak se mnogo toga krije u njihovim biografijama, za neke će verovatno i to biti veoma zanimljivo. Nema trgovine oružjem, ali ima neobičnih zapleta i...

 

Počeli su na Fast etiketi, čuvenog Bob Lasta; tog skulptora i sakupljača otpada od kojeg je pravio skulpture i koji je gurnuo izmedju ostalog i Gang Of Four i The Human League u muzički trafiking. Rani singlovi su samo nagoveštavali ono što su ova četiri junaka iz Highlanda maskirani/obučeni kao trećerazredna kopija Spandau Ballet za srednjoškolski bal u Livingstonu uspeli da dostignu na svom jedinom albumu. Za producenta su uzeli Robert Blamire-a, gitaristu jedne od pročujenijih punk grupa Penetration koja je imala i sjajnu cicu po imenu Pauline Murray. No, Blamire je ovim zahvatom bez ikakve sumnje osigurao sebi mesto u legendi, jer je tako perfektno postavio stvari, da čovek nema drugog izbora, sem da veruje da se u pojedinim slučajevima one same od sebe dešavaju i harmonizuju. Ko ne veruje, neka posluša jedan od najboljih "openera" ikada - "Leave me in the autumn" koja počinje neverovatnom bas deonicom (John Mackie), bubnjarskom podrškom (Steve MacLuaghlin) kakvu je imao možda samo U2 na "Boy" i pravim gitarskim rikošet-vatrometom koji je sa ove distance jedino Paul Research mogao da realizuje sa opozitne strane od Bansheesa, Comsata, Sounda... A da sve ima i svoj-ekskluzivno dodatni-spiritus movens potrudio se pevač - mlad Rob King koji lamentira nad neizbežnim osećajem da ništa nije večno i moli da ljubav potraje barem toliko, da od nje može da napravi svoje snove koji će mu biti pogonsko gorivo prvo za zimu, a zatim... I sve to upakovano u krajnje jednostavna muzička rešenja (znate onaj osećaj kada mislite da je sve to tako gotovo uvredljivo jednostavno) sa srceparajucim vokalima (ne u pežorativnom smislu) i bendom koji je organizam za sebe. Još uvek se sećam dana kada mi je stigla ploča iz V.Britanije, veliki kartonski paket - kao danas - takve stvari se ne zaboravljaju. Nešto kasnije me je moj prijatelj darivao flexi diskom iz ID magazine (živa verzija Your Attention Please, neka vrsta globalnog upozorenja kako se ponašati u slucaju armagedona. Nimalo naivno, obzirom na godišta izvodjaća), ali ako ploči još mogu da udjem u trag, fleksiju ne mogu, ako je još uvek u voznom stanju. Album je zatvorila himnična All About You - raškosna numera koja je ipak samo ostala legat jednom nikada raširenom kultu. Sve izmedju su naslagana perca koja čine stroj od krila - za oslobadjanje i uzlet čula. Sav indie-pop, polu/prangijanje ne može doći ni na puškomet ovakvo moćnom (power) popu. I sva je sreća što ih još niko nije reciklirao kao njihove zemljake sa Postcard etikete (čitaj FF i slično).

 

Rob King je ubrzo postao "prijatelj" sa Nico (da, tom Nico) što je pored deljenja postelje značilo i deljenje igle i ostalih psihoaktivnih supstanci, te je bend nastavio kao trio, na neko vreme, i tada mu se trag gubi. Rob King, ipak uspeva da se otrgne i sada kao Robert H.King osniva etiketu Plaseantly Surprised i izdaje čitav niz kaseta, prvo sa Various Artist shemom (na kojoj izdaje bendove kao Birthday Party, Cocteau Twins, Ludus, Wake..), a zatim nizom zasebnih kaseta na kojima je izdavao sjajne bendove kao sto su Band Of Holy Joy, Artery, Test Department i jos par bendova koji su bili čak i 4AD potpisnici kao što su Dif Juz ili Dance Chapter. Nakon PS osniva Cathexis sa kojom nastavlja tradiciju izdavanja kaseta, ovog puta sa bendovima Coil, Current 93, In The Nursery, Legendary Pink Dots, etc, etc...

 

Ostatak benda je radio nešto tu i tamo, gitarista Paul Research je bio najeksponiraniji, ali pravi "povratak" The Scars je bio sa semplom prvog singla "Horrorshow" u singlu Lemon Jelly "Shouty Track" (album 69-95) što je i rezultiralo prvim pojavljivanjem benda (bez Kinga) posle zilion godina. To se desilo prošle godine u Edinburgu. Sa učešćem Paula na Pastels albumu i već gore spomenutom najavom Author, Author albuma, čini se da stvari polako dolaze na svoje mesto.

 

Ono što je posebno značjano je da je Author, Author bio jako prisutan u bivšoj Jugoslaviji, a sada i Srbiji. Dosta vinila je kruzilo naokolo, a zahvaljujuci nekim entuzijastima i album je transferisan na CD-R. Opet, internet na nekim sajtovima povezanim sa Bob Lastovim sajtom nudi demo snimke (http://myweb.tiscali.co.uk/thescars/), što ne treba propustiti. Ovde i ide poruka za one koji nemaju načina da to skinu ili nadju kopiju Author, Author... Za ljude dobre volje uvek postoji vreme i nacin, da shvate da je lepota u deljenju, pa.. izvol'te.

 

Ništa mi drugo ne pada na pamet sem rečenice da onaj koji iznese stvari iz sebe ih je izneo u vecnost, a onaj ko ih zadrži - gubi dvostruko - i lično i globalno. Mislim da je jedan od redjih trenutaka prave sreće što sam bio na vreme pozoran da doživim The Scars. Još kada se setim starog Džuboksa i preporuke Saše Stojanovića koji nas je upozorio na ovaj bend i Bajaginog mišljenja(?) o Scarsima koje nas je u to dodatno uverilo... (da, čovek je bio na koncertu i popljuvao ih, što samo može da znaci kompliment).

 

Pravi dragulj. I da malo modifikujemo Remboa, boravak u paklenom raju!!

 

Mileta Okiljević, mart 2006.


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement