Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bunker: Tadeuš Pjuro: Izbor iz poljske proze

 

Izjava

 

ImageIzjavljujem da sam dana 18-og oktobra t.g., u 16:15 h krenuo sa kolegama u bar Bazilišek u cilju ispijanja male votke. Nakon ispijanja veoma velike količine votke, napustio sam bar Bazilišek i krenuo u pravcu kuće Dugom ulicom. Pošto nikada u životu nisam popio toliku količinu votke, slošilo mi se. Oslonio sam se o svetionik, a onda sam se srušio na trotoar. Kad sam povratio svest, nada mnom je bila nagnuta individua, za koju sam isprva pomislio da je milicioner u civilu. Ta mi je individua pomogla da ustanem i upitala da li može da me otprati do stanice. Pošto nikada u životu nisam popio toliku količinu votke, nisam se začudio što je govorio na francuskom. Pošto sam uvek imao odlične ocene iz tog predmeta, odgovorio sam, takođe na francuskom, da bih više voleo da odem kući. Stranac je predložio da me otprati. Tek u tom trenutku sam shvatio da je on zapravo stranac. Pošto mi je bilo loše, dopustio sam da me uhvati pod mišku. Umesto da me odvede kući u Zmajevu ulicu, stranac me je odveo do hotela Bristol, na ulicu Krakovskje Pšedmješće 42/44. Krenuli smo ka njegovoj sobi, gde sam ga upitao za prezime, ime, zanimanje, datum i mesto rođenja i mesto prebivališta. Stranac je izjavio da se zove Fuko Mišel, rođ. 15. oktobra 1926. u Francuskoj, po zanimanju umni radnik sa visokom stručnom spremom, zaposlen na Varšavskom univerzitetu, sa prebivalištem, u to vreme, u hotelu Bristol. Bračno stanje: neoženjen. Zatim mi je docent Fuko predložio da popijemo kafu, na šta sam pristao, jer sam se sve vreme osećao loše usled ispijanja veoma velike količine votke. Fuko mi je postavio sledeća pitanja:
1. Gde sam naučio da govorim francuski?
2. Da li sam oženjen?
3. Da li sam bio u Francuskoj?
4. Da li bih želeo da odem u Francusku?
5. Kako provodim slobodno vreme?
Udelio sam strancu sledeće odgovore:
1. da sam naučio da govorim francuski u Opštoj gimnaziji br. XI "Mikolaj Rej" u Varšavi;
2. da sam neoženjen
3. da nisam
4. da ne znam
5. da idem na fudbalske utakmice ekipe Gvardia Varšava, a takođe i u bioskop i na prijateljska okupljanja sa kolegama.

 

Zatim je Fuko pitao da li bih želeo da se vratim kući taksijem, ili da provedem noć kod njega u sobi. Odgovorio sam da ću da idem kući taksijem, i napustio sam hotel Bristol, zahvalivši se docentu Fukou na pomoći i na kafi.

 

Dana 19-og oktobra t.g. u 15 časova, krenuo sam do vinare Kod Fukjera na trgu Starog grada, gde je trebalo da se sastanem sa kolegama s posla. Oko 18 časova, u lokal je ušao Mišel Fuko i seo za sto pored našeg. Nisam hteo da se upuštam u razgovor sa strancem, ali sam smatrao da bi trebalo još jednom da mu zahvalim na tome što mi je pružio pomoć u teškoj situaciji. Učinio sam to diskretno, kada smo se slučajno obojica zadesili u toaletu. Fuko je napustio lokal pošto je popio čašu vina. Oko 20 časova sam napustio lokal i krenuo u pravcu kuće. U Dugoj ulici mi je prišao Mišel Fuko i upitao da li znam gde se može dobro večerati. Preporučio sam mu samostalni ugostiteljski objekat Kod Samsona u Fretovoj ulici 3/5. Fuko je upitao da li osoblje lokala poseduje aktivno znanje francuskog jezika. Odgovorio sam da ne znam, i pristao da odem sa njim do gorenavedenog lokala, pošto sam jasno osećao glad. Za vreme obroka, Fuko me je obavestio da u Varšavi nema puno prijatelja i da obično provodi večeri usamljen, idući u šetnje. Onda je upitao da li moje kolege znaju francuski, ili neke druge zapadne jezike. Odgovorio sam da ne znam, na šta je on upitao da li bih hteo da ga predstavim nekim svojim kolegama. Nisam udelio obavezujući odgovor. Pošto smo napustili lokal Kod Samsona, Fuko mi je predložio da popijemo po čašicu konjaka u hotelu Bristol. Uputili smo se ka njegovoj sobi u gorepomenutom hotelu. Pošto smo ispili nekoliko čašica konjaka, Fuko me je upitao da li volim da vodim tzv. ljubav sa muškarcima. Tada sam mu rekao da nisam homoseksualac. Pošto sam tog dana pio nekoliko različitih vrsta alkohola, slošilo mi se i zatvorio sam oči. Probudio sam se u 8:15, 20-og oktobra t.g. Nažalost, ne znam šta se dogodilo dok sam spavao, ali naglašavam da mi je služba počinjala tek u 16 časova. Fuko je žurio na posao, te sam napustio hotel Bristol i uputio se ka kući pešice.

 

Dana 21-og oktobra t.g. dobio sam pismeni poziv od kapetana Adama Skoreka iz Četvrtog odeljenja. Trebalo je da se pojavim u 14 časova, 22-og oktobra. U cilju dolaska u naglašenom terminu, zatražio sam dozvolu za izlazak s posla, i dobio sam je od starijeg vodnika Česlava Konjika. Kapetan Skorek me je obavestio da Mišela Fukoa posmatraju obaveštajci iz njegovog odeljenja, i da sam i ja takođe pod prismotrom, jer sam proveo noć sa strancem u hotelu Bristol. Kapetan Skorek je predložio da nastavim sa susretima sa Fukoom i da mu posle svakog od njih podnosim usmeni raport. Kapetan Skorek je naglasio da će o tome obavestiti kapetana Andermana iz komesarijata broj 18. Ne znam da li je to učinio, jer sa kapetanom Andermanom nisam razgovarao o toj stvari.

 

Kad sam se vratio kući oko 16 časova, ispred ulaza me je čekao Mišel Fuko. Upitao sam otkud zna gde stanujem, dakle na Zmajevoj ulici 19, a on je mene upitao da li ću ga pozvati kod sebe kući. Imajući u vidu predlog kapetana Skoreka, pozvao sam stranca u svoj stan. Ponovio sam pitanje koje sam mu ranije postavio, ali se on sve vreme pretvarao da me je slučajno sreo, šetajući okolo. Ponudio sam mu posluženje u obliku čašice medovine marke Malinjak, Fuko je priznao da je moju adresu dobio od studenta Varšavskog univerziteta, građanina Laskovskog Boleslava. Izjavljujem da građ. Laskovskog znam iz Opšte gimnazije br.XI "Mikolaj Rej" u Varšavi i da zajedno idemo na fudbalske utakmice ekipe Gvardia Varšava. Građ. Laskovski je student romanistike na Varšavskom univerzitetu i posećuje predavanja docenta Fukoa. Fuko je priznao da se sastaje sa građ. Laskovskim van predavanja i da mu je pričao o našem ranijem susretu. Zatim je Fuko predložio zajedničku večeru u lokalu, na šta sam pristao, jer kod kuće nisam imao hrane. Uputili smo se ka Staropoljskom restoranu u ulici Krakovskje Pšedmješće 18, gde smo za konzumaciju popili nekoliko buteljki crnog vina. Fuko me je izvestio o pogledima grčkog filozofa Platona i ispričao mnoštvo anegdota iz njegovog života, kao i iz života filozofa Sokrata, takođe građanina Grčke. Zatim je upitao da li se sećam noći koju sam proveo sa njim u hotelu Bristol, na šta sam odgovorio, u skladu sa istinom, da se ne sećam. Na rastanku, Fuko je predložio da se sastanemo zajedno sa građ. Laskovskim u cilju odlaska u šetnju po Lazjenkovskom parku, eventualno po Bjelanjskoj šumi. Pristao sam na susret, s obzirom na misiju koju mi je poverio kapetan Skorek.

 

Dana 23-eg oktobra t.g. podneo sam raport kapetanu Skoreku usmenim putem, informišući ga o detaljima susreta izvršenog sa Mišeom Fukoom. Kapetan Skorek mi je preporučio da strancu ispunim želju i izrazio zadovoljstvo zbog budućeg susreta.

 

Dana 24-og oktobra t.g. u 14 časova uputio sam se ka restoranu Evropskog hotela. Tamo sam se sastao sa građaninom Laskovskim Borislavom i Mišelom Fukoom. Zajedno smo pošli u šetnju po Lazjenkovskom parku. U toku šetnje smo nekoliko puta zastajali kako bismo se odmorili, sedeći na klupi. Fuko je kriomice dodirivao razne delove tela građ. Laskovskog, koji se pak smejao i šalio. Posle nekog vremena, građ. Laskovski je počeo da me golica i nagovara, na poljskom jeziku, da se zabavimo sa strancem. Kad sam ga upitao šta pod tim podrazumeva, rekao je da se ne pravim Englez. Posle izvršene šetnje uputili smo se ka kafani na Trgu Tri Krsta, po imenu Antička, u cilju ispijanja čašice konjaka. Nakon ispijanja veoma velike količine konjaka prešli smo u hotel Bristol, u Fukoovu sobu. U sobi je građ. Laskovski uključio radio i namestio ga na inostranu stanicu, koja je emitovala muziku tipa jazz (džez). Počeo je da igra zajedno sa docentom Fukoom. Uskoro su obojica izuli cipele, nagovarajući me da i ja igram i zabavljam se zajedno sa njima. To sam i učinio, misleći na naloge kapetana Skoreka. Za vreme terevenke u Fukoovoj sobi, pili smo šampanjac, a takođe i konjak, što je pomoglo da susret prođe u srdačnoj i prijateljskoj atmosferi. Građ. Laskovski, a takođe i ja i Mišel Fuko postepeno smo se svlačili, bacajući delove garderobe kojekamo. Posle nekoliko minuta ostali smo bez odela, ali smo i dalje igrali. Pošto nikad u životu nisam igrao uz zvuke tako agresivne i neobične muzike, zavrtelo mi se u galvi i pao sam na krevet, na kome sam i zaspao. Probudio sam se u 5 časova, 25-og oktobra t.g. i izvršio lokalnu izvidnicu. U krevetu su, zajedno sa mnom, ležali Boleslav Laskovski i Mišel Fuko. Obojica su spavali. Obukao sam se i napustio hotel Bristol. U 8 časova podneo sam, putem telefona, usmeni raport kapetanu Skoreku. Kapetan Skorek je izrazio zadovoljstvo povodom toga kako se susret odigrao i preporučio mi da izbegavam dalje kontakte sa strancem. Izjavljujem, da se od tog vremena nisam video niti sam razgovarao sa Mišelom Fukoom.

 

Varšava, 17. novembar 1958.

Stariji vodnik Bronjislav Malinovski

 

Beleška o autoru: Tadeuš Pjuro je rođen 1960. godine. Izuzetno plodan i dobar pesnik, objavio je zbirke pesama: "Okenće" (varšavski aerodrom - Prim. prev.), "Sintetičnost", "Kuća bez ćoškova", zajedno sa Kubom Kozjolem i Andžejem Sosnovskim, i dr. Sa uspehom piše i prozu.

 

Prevod sa poljskog: Mila Gavrilović


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement