PanoramaRezoner
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Panorama: Ivan Velisavljević

 

Filmovi sa hartije

 

ImageKada uđete u biblioteku beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti i prošetate do kataloga studentskih scenarija, ubrzo uvidite da do željenih podataka o radovima možete doći samo ako kleknete ili čučnete. Kartoni sa signaturom nalaze se na poslednjoj polici, najbližoj podu. Engleski rečeno, "you look down on it", sa visine i pomalo sa nipodaštavanjem, kao što se na njih i gleda u našem filmskom svetu. Čudaci poput mene, koji s vremena na vreme čitaju studentske scenarije, kao da gledaju natpise na spomenicima nekakvog groblja filmskih vizija. Možda zvuči morbidno, ali uhvati vas tuga, kao kad vidite grob sa slikom mladog pokojnika.

 

Opisi ambijenta, ent/ekst smenjivanja, vrcavi dijalozi, sulude priče, likovi koje su njihovi tvorci zamišljali kao presudne za istoriju filma, leže stišnjeni između providnih korica fascikli na kojima se odavno uhvatila bibliotečka skrama. Oduvek je tako, pomislićete. Potrebne su stotine Ladlama da bi se pojavio jedan Pinčon. Možda. Ali kad sam pročitao nekoliko studentskih radova, bio sam, što bi rekla Majke, "zbunjen i ošamućen". Zašto je srpski film u poslednjih deset godina tako očajan, i zašto su nam filmske škole tako bledunjave i neorganizovane, pitam se, pitam, čitajući sve te dobre priče.

 

Molim? Zanima vas o čemu su? Ne znam da li smem... Hm, u redu, prepričaću nekoliko, izabranih nasumice i po sasvim ličnom afinitetu, pa neka mi autori koji ih prepoznaju oproste. Mada su, tešim se, radovi javni i svima dostupni, iako to nije opravdanje za moje sendmenovsko razotkrivanje tuđih snova.

 

No, dosta posipanja pepelom, da pređemo na stvar... ("Mani sentimentalnost, pređi na realnost", što rekoše čačanski rokeri.)

 

Da li biste pogledali TV film u kom, pred početak rata, 1941. godine, knez Pavle doživljava pravu "urban nightmare" avanturu i biva uvučen u centar masonske zavere? Dinamičnu TV vestern-melodramu o Čučuk-Stani i Hajduk Veljku? Ili horor o "target" sekti, koji je smešten usred 1999. godine, "godine bombardovanja", i koji se završava scenom brojnih samoubistava po ulicama? Film o bokseru koji mora da odrađuje ilegalne turnire u dorćolskim halama, ne bi li zaradio za operaciju sestrinih očiju? Besmisleno krvoproliće koje u devedesetima nastane u borbi beogradskih tinejdžera i grupe seljana iz unutrašnjosti Srbije? Neotesanog, autentično srpskog Prljavog Harija, koji se uz zvuke pažljivo izabranog turbo-folka sveti kriminalcima koji su mu zapalili skupoceni džip? Film u maniru Kamerona Kroua (Cameron Crowe) o ludom životu u beogradskom studenjaku?

 

Naravno da zvuči zabavnije od većine nedavno snimljenih domaćih filmova zbog kojih mnogi ljudi koje znam odbijaju da u dođu u bioskop na bilo šta "naše". Naravno da o "našem vremenu" govore više od svih naivnih "politički obojenih" filmova, a studentski scenariji za horor filmove, koji retko kada prelaze osamdeset strana, slikovitije i ubedljivije govore o jugoslovenskim ratovima od filmova "Život je čudo" i "Pad u raj", sve da ova dva zajedno traju šest dana, a ne četiri sata. Nažalost, takvi filmovi se i dalje vrte i na njih se troše pare. A studenti filmskih škola ne mogu da gledaju filmove sa traka, jer fakulteti nemaju novca, pa bar da imaju čestite DVD plejere, nego su prinuđeni da beče oči buljeći u neke sivkaste mrlje na platnu, u loše provetrenim salama. I opet, ah!, pišu duhovite i zanimljive scenarije i sposobni su čak i za mala scenaristička remek-dela.

 

Užasava me pomisao da su se silni talentovani pisci i reditelji sa beogradskog FDU-a jednostavno izgubili. Da su ih razočarali brojni porazi sa kojima su bili prinuđeni da se suočavaju. Da ih je deprimiralo vreme u kom su se zatekli i beznadežna glupost srpskog društva u kom su se, ničim izazvani, obreli, i sa kojim nisu mogli da se nose. Ko zna čim se sve bave. Oni koji su se snašli verovatno rade u reklamnim agencijama ili u novinarstvu, a ovi drugi su instruktori plivanja, recepcioneri, prodavci, konobari, čuvari plaže, kamiondžije, agenti za nekretnine, parkaši... Nadam se da su, u zemljama u kojima rade te poslove, više cenjeni nego u svojoj domovini.

 

Bilo kako bilo, svi ti dobri filmovi su izgubljeni, i teško da će ih neko vaskrsavati.

 

Između polica bilioteke uglavnom je mračno i zagušljivo...

 

Slabo ko tamo zalazi.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement