Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (19)

 

Čudnovati letopisi o iščašenim, nesrećnim ljudima

 

ImageKnjigu Ričarda Klajna "Cigarete su uzvišene" mom prijatelju, tragično nastradalom romanopiscu i knjižničaru Đuri Đukanovu (19. januar 1956. - 28. maj 2000.), poklonio je, takođe Mokrinčanin, Raša Popov. Đura mi ju je, pre toliko godina, kao nezaobilaznu lektiru pri formiranju jednog pisca, preporučio za čitanje. Gle čuda, on je stranice u knjizi, zapravo - granicu dokle je sa čitanjem došao - obeležavao žutim omotom u kome su se nalazili cigaretni papiri Tvornice papira iz Rijeke. On je i prema životu imao takav ironičan odnos. Đura je bio strastveni pušač u istoj meri koliko je bio i strastven pisac i čitač. Njegove je junake teško zamisliti bez požutelih bangavih prstiju koje drže cigaretu crnog "bagov" duvana, od čijeg gustog i jakog dima "deca padaju s banka", kako se kaže u mom kraju.

 

Milorad Milenković Šum, pišući recenziju za roman "Slatkovodna neman ili Ozren osvetnik i Ozren fantom" (1985), skicirao je temeljnu osobinu Đurinih proza: "Jezik u njegovoj literaturi je tešak i 'pogan'. Situacije i događaji u romanu sadrže izvesnu dozu morbidnosti, ali je često i sam život takav, što njegovo stvaralaštvo čini još životnijim, vrednijim..." Đurini (anti)junaci su izopštenici, raspopi, vagabundi, mesne lude, udrijankeli, opajdare, šušumige... Jedna od njegovih knjiga pripovedaka nosi naslov "Luda pali sveće" (1988). Tu su knjigu recenzirali Aleksandar Tišma i Vojislav Despotov. Na koricama knjige ruke širi obezglavljeni dežmekasti seljak koji je, to je sasvim jasno, dobro povukao talog iz bureta. Takvim je karakterima i sam Đukanov bio opčinjen. Pisao je o tim na oko mirnim paorima kojima je za pojasom zadenuta oštra brisa koju će zabosti nekome pod plećku čim im rakija udari u glavu. Đura je i pio sa takvima u bircuzu simboličkog naziva "Mrtvačnica". On nije zamišljao život proze drugačijim od stvarnog života. "Sve je proza", poslednje je što mi je rekao. "Opasan je čovek Đure Đukanova. Opasan po sebe samoga najpre", napisao je Raša Popov u pogovoru knjige pripovedaka "Domaći sapun" (1982). "Naivni i mekani ljudi ne postoje nigde, pa ni u Banatu", zaključuje Popov, ali se i pita: "Hoćemo li mi, Banaćani, voleti ovu i takvu prozu o sebi?" Nepravedno je to što današnji antologičari previđaju duboki smisao i vrednost priče "Domaći sapun", jer upravo u njoj Đura istražuje "same granice života i smrti, poljanu večitog sumraka". Takvu priču smeju da napišu samo oni koji se ne plaše da pišu u grču.

 

ImageČesto sam, pišući ili govoreći o Đurinim knjigama, navodio da je on stvorio poseban pravac u okvirima neuhvatljive savremene srpske posmoderne književnosti. Đura je pisao paorsku prozu, u kojoj je dominantan čovek-ljuštura iz kog je isceđen sav život. To je Banaćanin "sa seoske periferije, sa pustara, njiva, iz jamura i bara, izmešan sa životinjama i silama tamnog vilajeta" - tako ga je definisao Božidar Vujić govoreći o noveli "Voz svetog Petra" (1990). Paorsku prozu odlikuju grotesknost karaktera i apsurdnost radnje. "Po pravilu, junaci ovih proza, kad se sklopi njihov udes, ostaju u ponečem strašno prikraćeni, trajno oštećeni, sneveseljeni", zapisao je Bogdan Mrvoš o "Vozu svetog Petra". Đura je pisao "čudnovate letopise o iščašenim, nesrećnim ljudima koje sa svih strana bubeta život-krvnik". U posthumno objavljenom romanu "Dvogled bez stakala" (2000), on je već u naslovu naznačio kako na život gledaju njegovi junaci: kao kroz lažni dvogled, misleći da su ugledali nešto što je veoma daleko, a zapravo im stoji pred nosem. Zbog toga i u stvaran život uđu mamurni, kao da su dojeni prozuklim vinom umesto majčinim mlekom.

 

Đura Đukanov je možda i bio, kako je to onomad rekao Bogdan Mrvoš, "retka ptica naše književnosti. Nesvikla da zoblje sa tuđeg dlana", ali za mene, on je bio jedini istinski pisac koji je, po sopstvenom iskustvu, znao kako bubeta život-krvnik.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement