Veliki prezir - SKC, Beograd, 28. april 2006.

Koncert, tj. okupljanje počelo je dobrim DJ setom (svako ko pusti Magazine/PIL/Cramps zaslužuje pohvale), doduše, ne baš toliko dobrim kao na OP, ali i besramnim ponižavanjem publike. Naime, svi su bili tu oko 22h, iako je internetom i gradom kružila informacija da VP neće početi pre 23.30 ili barem dok KKN ne završe jedno 10 minuta hoda dalje. To mi se već nije dopalo i pitanje koje sam čuo iz mnogih usta je bilo - kada i hoće li se uopšte više pojavljivati na ovakvim koncertima. No, dobro nam je kao svojevrsni survival - ponoćna jurnjava za taksijem, u našem slučaju stopiranje na vetrovitom mostu, detaljno razgledanje autobuske stanice za one van metropole. Sve je to svojevrsni noćni turistički đir. Očito je nacija navikla na dril, ponižavanje i pljuvanje u lice i to traži. Kako drugačije objasniti da ste za sve ovo spremni još i da platite. Drugo, "verna" publika VP na sve strane lamentira kako oni gotovo nikada ne sviraju u Bgdu, a ja sam izbrojao da je ovo treći koncert u poslednjih, recimo, 7 meseci. Ne znam niti jednu beogradsku grupu koja tako često svira. Sad, druga je stvar što "jezgro" fanova drži info o svirkama kao "najbolje čuvanu tajnu" i formira neki zatvoreni krug, koji je bend veličine VP ne samo prerastao nego nije nikakvo zlo uradio da na njega bude osuđen. No, bitno je da se koncert održava, da je promocija, da je izdavač više puta spomenut od benda na flajerima, plakatima i tako to i treba. VP to jeste zaslužio, i svi oni koji su umesto "onih formacijom plaćenih za to" promovisali bend od sreće glade svoje magareće uši. Muzika je ipak ono što se računa, a ona jeste više nego uteha u njihovom slučaju. Zna se da umetnik više ne raspolaže svojim delom kada ga jednom izbaci iz sebe i to jeste ponekad frustrirajuća istina.

Uslovi za svirku su bili daleko bolji nego na OP, zvuk miljama jasniji bez komponenata "raspadanja", a sala je bila kao Sibir naspram pakla od prethodne večeri (iako se Kole žalio da je jako toplo, što verovatno i jeste bilo na bini), publika malo stidljivija, ali uz veliku dozu podrške. Veliki prezir je odsvirao sjajan koncert i zaista me teraju da razmišljam da li je šteta što Kole (ipak) odbija da se malo prilagodi "standardima", a pri tome mislim na malo drugačiji raspored set liste - ova od petka je na kraju ipak završila u anti-klimaksu. Sa malo korekcija napravili bi pravi cunami, ali to i jeste valjda prezir Velikog prezira prema nekim normama. Kole je bio raspoložen, komunikacija sa publikom jako dobra, uprkos upozorenjima njegovih "poznanika" da je čudan (?) i nekomunikativan - valjda svakom svoje (!?). Sve poznate stvari su odsvirane na pravi način, furiozno, sa sjajnim preplitanjem gitara i jako dobrom ritam sekcijom. Dada je bila za sintisajzerom i njena uloga je ona koju ima Fletcher u Depeche Mode. Ona jeste član benda i davala je intervjue. Da, u setu je bio i Okean, i svako ko "pročita " tu pesmu, a posebno na ovaj način, zaslužuje dubok naklon. Dakle, koncert je bio jako dobar, vrlina VP je da pravi pesme koje mogu u raznim ljudima da izazovu razna značenja i to jeste njihova najveća vrlina. I iz tog razloga radije bih video VP na nekom drugom mestu. Mnogi Pančevci još se uvek sećaju koncerta u Studiju 21 i ne žele o njemu da pričaju, što je mnogo rečitije od hajpa koji mnogi pokušavaju da nature bendu. No, biće valjda vremena i još nekih drugih mesta.

Dakle, u roku od 48 sati, Beograd je video verovatno mnogo toga u ovom trenutku (bilo je još najmanje 5-6 dešavanja u isto vreme), ličio je na buvljačku varijantu Camden Crawl (ipak sa boljim i iskrenijim bendovima od izvikanih Britanaca), a stiglo je i proleće, ko će još da ide na koncerte i tako to. Ako je ko i imao volju, stavljen je na kušnju. Blago nama i našim novčanicima. A kada se mešaju babe i žabe (novci i emocije), što bi rekao jedan moj pacijent - nešto nam nije ništa.

Autor: Mileta Okiljević