Skroz - Savršeni organizam (Kapa music, 2004 / Menart, 2005)

Svježe tetovirano sunce
Na tjelu to je dobar znak
Na smetljištu svuda rastu dinje
Nisu od majmuna, ljudi su postali od svinje...

Da su juče došli Nemci, stavili me na muke da nabrojim pet dobrih albuma od pet dobrih bendova iz Sarajeva, rekao bih - "Pucajte ja i dalje držim čas!"

Do četiri bih nekako i stigao. SCH, Kongres, pa kao ispomoć prvi albumi Zabranjenog pušenja i Vatrenog poljupca, ali peti... Da su nekada davno Scabia ili Gimpel Luda uspeli da snime ploču, bilo bi drugačije, ali danas mogu da kažem da sam uspeo da dođem do petog albuma sa početka priče.

Iako je ovaj album originalno za BiH tržište izašao još tokom 2004. godine, a krajem prošle godine reizdat za hrvatsko tržište, verovatno zato što izdavači nemaju distributere, za SCG ovaj album tek nedavno dolazi u moje ruke. Ponekad smo toliko blizu da nas to čini svetlosnim godinama udaljenima.

Rezultat preslušavanja je više nego prijatno iznenađenje čutim. Da razjasnimo odmah. Savršeni organizam nije epohalna ploča ali je daleko, daleko od loše.

Na stranu ono što se čuje na albumu, ali možda najjači utisak je da imam želju da ovaj bend vidim uživo. Scenski potencijal je evidentno veliki. Sve to zvuči krajnje jednostavno ali daleko od besmislenog. U trenucima me album podseća na Urbana ili na rane radove grupe Fit (mislim na njihove demo snimke pre prvog albuma a ne na ono što je kasnije usledilo) što je više nego pozitivno brojanje, a nekih pet-šest numera ima veliki hitični potencijal. Sad, što se ovde neće "leba najesti od muzike" žalosna je činjenica, al’ da ne vlažimo nad opšte poznatim. Žao mi je činjenice da je za deset godina postojanja ovo tek drugi album Adnana Šarana i ekipe, ali i to će se, nadam se, promeniti.

Optimizmu dajem mjesto / Ali prolaz sve je uži / Jer taj prolaz krije marva / Sama što se izabrala
(Optimizmu)

Tekstualno, Skroz zvuči sasvim jasno i nedvosmisleno, bez preteranog umetničarenja i metafora, ali nikako banalno. Živopisna introspekcija, autorefleksija sa laganom autodestruktivnošću. Dakle, ako želite muziku koja će vas opustiti, muziku uz koju ćete skakati, prikladnu muziku za ispijanje piva ili neke druge tekućine ili pak želite muziku za svoje filozofske vežbe - sve to imate na ovom albumu. Samo je pitanje kako ćete mu pristupiti.

Sve u svemu, ovo je jedan više nego kvalitetan album, kakvih na ex-YU sceni baš i nema previše. Jednom rečju - dobar Skroz!

Stotinu prepreka do cilja / Vrijeme nije bitan faktor / Nije bitna ni brzina / Kad pregazi te traktor / Hanibal Lektor me vodi u sektor...
(Hanibal)

 Branislav Nikolić