RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Gang of Four - Return the Gift

 

Image2006. godina - uskoro će se navršiti 30 godina od pank eksplozije u engleskoj. Šta se dogodilo sa prvoborcima? Šta se dogodilo sa svim tim bendovima koji su izvikivali sve te političke parole? Sex Pistols - John(ny Rotten) Lydon ima svoj TV show, bend mu se okuplja radi pokojih povratničkih turneja, a ovih dana svoj bunt iskazuju odbijanjem da prime nagradu. Uzgred, sama činjenica da je primaju govori o tome da je 1977. zaista davno prošla. The Clash - socijalisti sa gitarama, još dok su bili okupljeni gubili su svoju angažovanu oštricu. Istina, Joe Strummer se za života posle The Clash još i trudio nešto, ali je svoju angažovanost više upražnjavao istražujući muzičke forme trećeg sveta.

 

Šta je sa drugotalasnim pankom Gang of Four posle 30 godina, kada je prava "četvoročlana banda" postala neki strani istorijski pojam i kada je biti marksista postalo nešto tako anahrono? I čemu objaviti album sa obradama svojih najboljih pesama sa početka karijere? Da li zato što kao pravi levičari više cene rad nego hladnu kapitalističku kalkulaciju koja bi im sugerisala da je jeftinije da naprave još jednu kompilaciju? Da li se uloženi novac u kupovinu ovog albuma isplati? Ili ćemo dobiti "dammaged goods"?

 

Dakle, Return the Gift je album ponovo snimljenih Gang of Four pesama, njih ukupno 14, i sve su sa prva tri albuma, koji su po mnogima jedini vredni pažnje. Od toga, pola, ako ne i više pesama su sa legendarnog Entertainment! albuma, dok su svega po 2-3 sa druga dva. Pravičan izbor, otprilike je svaki album dobio koliko zaslužuje pažnje.

 

Da obratimo najpre pažnju na sam zvuk, o tome je bar lakše pisati. Moram priznati da mi po malo nedostaje lo-fi kvalitet pesama sa prvog albuma. Gde je onaj jeftini brujeći bas sa pokvarenim čivijama? Gitara više nije toliko prašteća, to je svakako bilo neprijatno za slušanje, ali je i bilo izvesne romantike slušati mlade marksiste kako pokušavaju da prenesu svoje političke poruke preko svojih jeftinih instrumenata. Sa druge strane, ono što se može reći za pesme sa albuma Songs of the Free je da nemaju onu tipičnu vrstu produkcije koju je krasilo to vreme sa početka 80-ih. Na primer, u I Love a Man in Uniform nećemo čuti više onako bogato isproduciran zvuk bubnja, i ispeglani zvuk gitara, već u ovim aranžmanima te pesme više naginju ka njihovom ranijem, sirovijem zvuku. Sa druge strane, to doprinosi jedinstvu pesama i ovde one zvuče baš kao da su sa istog albuma. Nekih drugih spektakularnih promena ovde nema. Ovo su iste pesme kao i ranije, ispeglanije ali ne previše, sirovost je do neke granice zadržana, ne oseća se da je vreme koje je prošlo mnogo uticalo na sam zvuk. I bend i dalje ima energije kao da je mnogo mlađi.

 

Kako se može čuti iz nekih izvora, Gang of Four su se na snimanje ovih pesama odlučili sa željom da poboljšaju neke stvari sa kojima nisu bili zadovoljni na originalnim albumima. Ili tako bar kažu. Ili je sve ovo pokušaj hvatanja nove publike nakon određene vrste revivala funk punk zvuka. Pomisao na ovo drugo unosi nemir, jer Gang of Four su ne samo bili, već do sada i jesu jedan od retkih bendova iz prvih pank generacija koji su i dalje zadržali političku poruku u svojoj muzici. Zar nisu bolje od svih razumeli da se politika ne očituje u zvučnim parolama i sloganima već u onom svakodnevnom, u tome kako tretiramo telo svojih ljubavnica/ka (Dammaged Goods), kako marketing manipuliše nad nama (Natural’s Not in It), kako održavamo svoju mačo sigurnost (I Love a Man in Uniform), kako nam i dalje sve izgleda smisleno u ovom životu dokle god imamo kreditnu karticu (Capital). Oni o svemu tome govore iz perspektive nekog ko i sam veruje u sve to i učestvuje na neki mazohistički način nalazeći sigurnost u teskobi. Nekako se izgubila veza između onoga što znamo i onog što radimo, najopasniji neprijatelj nije ni represija, ni društvo kao takvo, nego mi sami ovakvi kakvi smo u svom svakodnevnom životu.

 

Autor: Miloš Trifunović


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement