RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

The Radio Department - Pet Grief (Labrador, 2006)

 

negde tamo, melanholija je iskontrolisana... događajima?

 

ImageDvofunkcionalna benzinska pumpa po kojoj su članovi benda nazvali svoje čedo pre koju godinu, ipak je zapala u vremenske promene. Nakon višemesečnog vrbovanja (!), oni su otpustili određene radnike, otvorivši radna mesta novim, "svežijim", građanima Lunda (Švedska). Vlasnik je promenio planove poslovanja, ujedno ugasivši rabotu popravljanja radio-uređaja i slične aparature, bez konkretne odluke kako nadomestiti prekid dela prihoda. Podudarno, njegova žena se nije slavno rastala od veterinara, jerbo je njihov ljubljeni ljubimac, naposletku, ipak „popio" injekciju. Sve to, zaista nema nikakve veze sa nekoliko kvadratnih metara eksterijera, koji su služili cisterni da napuni svoju utrobu. Iako sve ovo ne bila istina, tiče se njih, a možda i nas.

 

Priznajem! Veliki unutrašnji bum-tras-štuc je vladao u iščekivanju ovog naslova. Oni koji znaju koliko je TRD afektivno penetrirajuć, shvataju. Oni koji ne znaju, možda i ne treba da znaju, radi njih samih. Uostalom, kome je još potrebno bilo kakvo stapanje sa naslovom koji u svom doslovnom prevodu ima značenje (prvi najbliži rečnik je ispljunuo sinonime) - pet - ljubimac, mezimac, maza, razmažen, omiljen, iz milošte & zlovolja, neraspoloženje, ljutnja / grief - jad(i), tuga, bol & ojađen, ucveljen?! Nakon vokabularne živopisnosti razotkriva nam se omot, koji prikazuje živa ljudska bića u zanosu fotografskog sećanja. Inače, TRD je imao običaj da svoje omote obogati ljudskim subjektom u jednini ili množini. I pre nego što pređem na personalnost, evo šta kažu "jučerašnji dani".

 

NME je 2004. godine posvetio čitavu stranu (!) pričici oko toga kako shoegaze nije zamro, tj. kako se reinkarnira u osveženim oblicima, hvaleći prve albume TRD, Amusements Parks On Fire i još nekog benda. Ehej, čitavu stranu! Iako sam imao nekakve prethodne quotes u glavi vezane za Lesser Matters, prvi album TRD ipak mi je napravio sačekušu. Kućna shoegaze produkcija sa primesama sobnog synth-popa, obmotana (u prvi i drugi i treći mah) nerazumljivim vokalom i rečima šćućurenim u šlagu buke. Kolika god želja bila da se razume šta se zbori u pesmama, poprilično kasnije mi je pomogao sajt Labradora, koji je u preglednom pdf-u izbacio reči pesama tog albuma. Interesantno je bilo shvatanje da sanjivo-sutonsko-nezainteresovani glas Johana Duncansona ponekad priča u/o trećem licu jednine muškog roda. Mada sam u prvom trenutku pomislio: "Šta je, bre,ovo?!", naknadno sam ipak prihvatio shvatanje da je to prikaz grupne nade i bola, toliko udaljenog od bezveznog konkretizovanja polova. I sama atmosfera nije baš toliko nepregledna da se ne shvati o čemu oni petljaju ovde. Singlovi koji su usledili (Where Damage Isn’t Already Done, Pulling Our Weight, This Past Week) samo su dodavali (anti)decibelsku kontinuiranu iskrenu intimu koja vas juri po nekim tamo prostorijama.

 

Tako sklepana mreža utisaka dočekala je ove godine singl - The Worst Taste In Music, koji je sa sobom doneo i 2 remiksa istoimene pesme. Neočekivani su bili remiksi, ali je ta "istoimena pesma" bila dovoljna sama za sebe, kako se i može shvatiti:

 

He can't forget you
You're quite a find
In my mind
I see how he gets you
To close your eyes
Kiss the skies

 

Video background za istu doneo je simbole fotografije, praznog kreveta, neba, sobe, odeće i ljudske figure. U potpunosti dovoljan aperitiv da svakako nećemo imati poimanje događaja po kome je neka mačka preminula u trenutku dok je ležala u krevetu, blenula u nebo i čekirala svoj omiljen sajt - stuffonmycat.com. Sam album prezentovao je brzoprolaznu (37min.) aferu bez puno neravnina i smetnji, koja je započeta sa pesmom jasnog naziva It’s Personal. Ok, kako već neko reče, momci su upoznati sa radom New Ordera, Pet Shop Boysa i Slowdivea, ali personalni faksimil je više no očigledan. Lična preporuka leži u poslednje tri pesme (Sleeping In, Tell me, Always a Relief), koje treba playlistirati u društvu ili solo, negde u okolini 22. sata jednog dana, uz prozorski doček prolećnog ćarlijanja. Onda, svako na svoju stranu.

 

The Radio Department jeste ostao najsvežiji prikaz beznadežne romantike, bez onog prekidača ka istoj. Šteta što tog prekidača u životu ponekad nema na duže. Možda bi svakom bilo bolje, makar na kratko.

 

Autor: Miloš Stefanović


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement