Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Dnevnik putovanja: Mića Vujičić (5)

 

Vavilon: 16. maj 2006.
Image Najbolju emisiju o književnosti na RTS-u vodi Jasmina Vrbavac. Pametnim i kratkim kritikama ona predstavlja nova izdanja. No, njeno poznavanje domaće literature je takvo da uvek oštro povlači granicu između petparačke i one "prave" književnosti, tako da u "Vavilonu" nisu pomešane literarne babe i žabe. Pored toga, njena priča o novim romanima uvek je potkrepljena interesantnim dokumentarnim snimcima koji prate prikaz i dočaravaju nam atmosferu knjige. Kad smo već kod atmosfere, treba markirati jedan odličan stav Jasmine Vrbavac koji određuje i njen prilaz ovoj tematici. U jednom intervjuu ona izjavljuje da se ne trudi da o knjizi da nekakav isključiv sud, već je njen posao da gledaocima emisije prenese atmosferu knjige o kojoj govori. Šteta što "Vavilon" gledamo samo jednom mesečno. (Jasmina Vrbavac je nedavno magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti i objavila značajnu studiju na temu mitološkog u dramama Ljubomira Simovića pod naslovom "Žrtvovanje kralja".)

 

ImageMatura: 17. maj 2006.
Čitam "Godišnjicu mature" Lamije Begagić, mlade sarajevske spisateljice koju je objavila izdavačka kuća "Rende". Pre svega, oduševljava me kada se forma knjige tako smisleno širi oko njene sadržine. U skladu sa naslovom "Godišnjica mature", spisateljica nam nudi dvadesetak priča ispripovedanih u prvom licu, zapravo ispovesti školskih drugova koji na godišnjicu mature pričaju svoje priče. Na kraju svake od njih imamo ime prijatelja koji pripoveda i njegovo mesto u učionici. Insistirajući na ovakvoj kompoziciji, Lamija Begagić uspeva da prikaže sudbinu izgubljne generacije u celoj njenoj tragičnosti.

 

Kasovic: 18. maj 2006.
Image Jedna od najlepših stvari u mome detinjstvu bili su filmski maratoni i filmofilska atmosfera u kući koja se povodom njih pravila. Kako više nema filmskih maratona, odlučio sam da jedan organizujem samom sebi i to tako što ću ga tematski vezati za rad francuskog glumca i reditelja Metjea Kasovica. Nekako su se na polici nakupili njegovi filmovi. Recimo, "Čudesna sudbina Amelije Pulen"i "Minhen", u kojima je igrao važne uloge, preko "Petog elementa" u kome je bio odličan epizodista, pa do prvog dela "Purpurnih reka", "Metisa" i "Ubica" koje je režirao. Usput proučavam njegovu biografiju. Kada su ga pitali da li je on "beli Spajk Li", dao je zanimljiv odgovor: "Ne mislim da je bitno, ili čak pametno, kada mi ljudi kažu da sam beli Spajk Li, jer Spajku Liju kažu da je crni Vudi Alen".

 

ImagePlay of the day: 24. maj 2006.
Kada ne odgledam Si-En-Enove sportske vesti tokom dana, čekam jedan sat iza ponoći zbog jedne (samo na prvi pogled) televizijske sitnice koja ukrašava ovaj program. Radi se o rubrici "Play of the day", koja traje tek nekoliko sekundi, ali čiji je potencijal toliki da vas privlači televizoru poput magneta. Vredne ekipe najveće svetske stanice prate događanja na spotskim mečevima i biraju "Play of the day" iliti potez dana, neku sitnu i sjajnu sportsku majstoriju koja je obeležila poslednja dvadeset četiri sata. Neverovatan potez igrača golfa, dobro zakucavanje, "evrogol" ili štogod slično. Ovaj sjajan detalj potvrđuje tezu koja kaže da se fudbalski prenosi ne gledaju samo zbog krutih računica, već i zbog jednog sjajnog driblinga ili jednog fantastičnog pogotka. Njegovo trajanje može se svesti na sekund ili dva, ali taj potez ostaje upamćen zauvek. Poput gola Darka Pančeva u Bariju. Penal ko penal. Ali, ima li nekoga ko je zaboravio let lopte iznad prstiju golmana koji je pao na kolena. Prave stvari su u pozadini jer su nezasluženo proglašene frazama. Poput one tačne rečenice koju su izraubovali sportski komentatori: "Zbog ovakvog poteza publika dolazi na stadione". Ronaldinjova slava dokaz je koji ide u prilog ovoj tezi. Dosta je bilo taktika, čuvanja rezultata i mrcvarenja. Ponovo treba otkriti lepotu "jednog" poteza. Lepotu fudbala. Talenat na delu koji ume da propturi loptu golmanu između nogu. Popularna televizijska rubrika "Play of the day", manifest je te nove promene - rehabilitacije igre kao takve. Ona ne traje devedeset minuta. Nije otegnuta kao nasuvo sa sirom. Ne truća u prazno. Traje pet sekundi. Jedan potez i ćao. Jedan dribling i sve je jasno. Okret i to je to. Udara pravo u čelo. Kratka i zadivljujuća. Ovo je vek konzumacije. Milenijum hiperteksta koji nudi bezbroj puteva. Ponuda je tolika da je apsurdno degustitrati samo jednu stavar. Ponuda je velika i od svega moramo čalabrcnuti po malo. U eri svaštarstva, tanjir se nikada ne puni do gore jednim jelom. Treći milenijum zahteva ogromne plitke tanjire na čiju se sredinu sipa što manje pikantnog specijaliteta. Ne nakrka se do gore, jer ne bismo stigli da probamo po malo od svog onog šarenila. Zapravo, ovo je doba švedskog stola. Velik izbor, malo vremena, zalogaj i nešto drugo. Kod nas je izgleda još uvek obrnuto. Iako su promene učinile svoje i donele nam skupe minute, televizijsko vreme na našim stanicama još uvek se ne ceni. Često puta tu nema kratkog driblinga, slatke sitnice od pet sekundi i poteza dana. Ima odugovlačenja koje podseća na poznatu anegdotu o političarima koji su na prijemu, nakon oficijelnog dela, ćapili nekakve stolice koje su im bile pri ruci i seli za švedski sto.

 

Životopis: 30. maj 2006.
Image Sat pre ponoći čitam sveže internet izdanje dnevnika "Danas" za sredu. Odmah mi u oko upada tekst Miloja Popovića na stranicama "Dijalog" koje su uvek prava poslastica. Popović svoj tekst započinje anegdotom. Kažu da je Čerčil pitao Tita, prilikom susreta u Napulju, dok je rat još trajao, kako će on uspeti da drži zajedno sve te narode koji čine Jugoslaviju, jer su tu velike razlike u istoriji, poreklu, kulturi, jeziku. "Ako nas neko napadne, mi ćemo biti svi kao jedan", navodno je odgovorio maršal. "A šta će biti ako vas niko ne napadne", pitao je navodno Čerčil. Genijalna metafora za početak. Potom odličan tekst o "neveselim mislima" koje se ređaju dok autor gleda televizijski snimak proslave 25. maja. Nakon pročitanog teksta sledi još jedna potraga. Moja omiljena disciplina. Istraga na temu ko je pisac zanimljivog članka - Miloje Popović. Potraga je uspela. Uspevam da pronađem profil ovog gospodina koji je pre nekoliko godina ponudila "Ilustrovana Politika". Prvo otkriće me je zaprepastilo. Miloje Popović je pisac poeme - teksta koji se peva uz slavnu kompoziciju "Marš na Drinu" Stanislava Biničkog. Pesma je komponovana na Ceru, a Miloje Popović je napisao poemu koja se sjajno ukopila sa muzikom 1964. godine. Kada je po Popovićevim rečima jedan od poltrona rekao Titu kako Srbi lumpuju uz neke nacionalističku pesmu "Marš na Drinu", Josip Broz je na to rekao da i on lično obožava tu kompoziciju Biničkog. No, to nije jedina "himna" Miloja Popovića. Na engleskom je napisao poemu i posvetio je malom ostrvu Hilton Hed. Pesma je proglašena himnom ostrva, a Milojeva pesma o Nikoli Tesli ušla je u Antologiju američke poezije. Osim engleskog - pronašao sam i taj podatak - ovaj čovek govori francuski, španski i ruski jezik. Iako diplomirani pravnik, Miloje Popović je poznat kao novinar i književnik. Ali, njegov životni put je buran. Bio je urednik u "Studentu" i "Mladosti", zatim partijski funkcioner, onda novinar. Radi u "Politici" od sredine šezdesetih do 1972, kada je postavljen za direktora Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku. Šest godina kasnije postao je prvi direktor Centra "Sava", a posle osam godina je imenovan za opunomoćenog ministra u Sekretarijatu inostranih poslova. Od 1987. bio je rukovodilac resora za turizam u Saveznoj vladi. Putovao u sedamdeset zemalja. "Onda je došao Milošević, a ja sam otišao iz politike i sa javne scene." Danas je specijalni konsultant u poznatoj svetskoj kompaniji DHL koja caruje na terenu ekspresnog transporta. Još su živopisnije fotke koje su mi ponuđene na upit "Miloje Popovic". Čovek priča sa Titom, pa je onda na fotki sa Miloševićem, sa Koštunicom... Naravno, zanimalo me je da li je pisao knjige. Dvadeset objavljenih naslova! Odmah sam otišao na portal knjižara.com i video dva naslova iz pera ovog zanimljivog čoveka koja su me naročito zainteresovala. Pre svega "Dnevničke beleške o Ivanu Stamboliću" (koji mu je bio dobar prijatelj) i "Moji novinarski mini-memoari". Objavio ih je "Prometej". Ujutro odmah idem u knjižaru da proverim imaju li ova izdanja. Kakva zanimljiva životna storija...

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement