PanoramaRezoner
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Panorama: Ivan Velisavljević

 

Far unazad

 

Ovih dana nisam pratio bioskopski repertoar: zli prišt na mene od pete do temena. Ali sam gledao druge filmove, i evo, ako nekog zanima, par redova o njima...

 

Image"The Addiction" (1995), Abel Ferrara: Grozno pretenciozan i precenjen film u kom se Ketrin, doktorantkinja filozofije, navlači na krv, jer je ujede devojka kojoj Ketrin nije mogla da kaže: "Idi!", kao da to misli. Ketrin dovlači razne ljude u svoj stan i tamo ih ugriza, jer niko od njih ne može da joj kaže: "Idi!", kao da to misli (zvuči glupo, a tako i izgleda). Kristofer Voken kao Pejna neka je vrsta vampirskog gurua koji vodi Ketrin kroz ovisnost nalik heroinskoj, u kojoj red leševa iz konc-logora, red nebuloznih citata i još gorih "polemika" sa filozofima (primetio sam kako ljudi koji se nisu ozbiljno bavili filozofijom uglavnom vide strašno važnu i "hrabru" stvar kad god neko u filmu počne da balavi o Bogu, strahu, inicijaciji, istoriji, i takvim visokoparnim rečima - na nesreću po njih, to odavno nisu baš neka aktuelna pitanja filozofije, a kad se neko njima bavi na nivou "poetskog jezika", pa još u filmu, to liči na malog Đoku koji se zapitao pred "poslednjim stvarima"), red očajne glume i bljutavih "lirskih izliva" u offu, grade negledljivi niz traljavo snimljenih kadrova koje povezuju samo doperski ego-tripovi Ejbela Ferare i Nikolasa St. Džona.

 

(Nemojte me pogrešno shvatiti, nije mi Ferara ništa skrivio, baš naprotiv, ali "ja one koje ljubim karam i popravljam" [Otkrivenje Jovanovo, 3:19] Čisto da ostanemo u biblijskom duhu.)

 

Image"Žurka" (2005), Aleksandar Davić: Trinaest (!) mladih ljudi okuplja se, 1991. godine, u vikendici na Fruškoj gori, na proslavi rođendana. U toku dve noći i dva dana, svima se dogodi nekakva promena: religiozna narkomanka kroz kliničku smrt pronalazi veru, neki se smuvaju, drugi odu na front...

 

Početna zamisao možda i nije loša, ali preveliki broj likova, zatrpavanje filma flešbekovima koji ne govore mnogo (ni o filmu, ni o junacima), nedorečena i nefokusirana priča (vojna policija koja mobiliše ljude pojavljuje se retko, i nije dovoljno ubedljiva da bismo je mrzeli, a zavoleli njene žrtve), mnogo pričanja, smušenost u pogledu žanra filma (nepotrebne slepstik scene), "domaća gluma" (prenaglašenost, teatralni govor), i nejasna rediteljska rešenja (krupni planovi u banalnim razgovorima), čine da i ovaj film bude na granici gledljivosti. E, sad, to je druga priča, ali za srpski film je indikativno da su svi zapamtili jedino scenu sna, u kojoj likovi postanu zombiji, osim jednog, koji pokušava da se odbrani motornom testerom...

 

Šteta za film koji je očigledno uradila inteligentna ekipa, i koji počinje citatom pesme "Fakir" Slobodana Tišme, uz muziku "Obojenog programa".

 

Image"Body Snatchers" (1994), Abel Ferrara: Neću da prepričava film koji bi svakako trebalo da pogledate, jer je stvarno dobar, ali sam pre par dana nešto zapazio pretražujući sajt Chicago Suna i tamošnjeg filmskog kritičara, Rodžera Iberta (Roger Ebert). Kaže Ibert, u kritici za "Body Snatchers", kako je prvi film snimljen po romanu Džeka Finija (Jack Finney) o "otimačima tela", "Invasion of the Body Snacthers" Dona Zigela (Don Siegel), tretirao temu makartizma i paranoje od komunista, drugi film pod istim nazivom, koji je režirao Filip Kaufman (Philip Kaufman), bavio se krajem hipika, "dece cveća", i dolaskom "Ja generacije", dok bi za Ferarin film, kaže Ibert, ključ mogao biti "strah od AIDS-a".

 

Ovo je postala sasvim upadljiva pojava: američki kritičari po pravilu previđaju svaki politički kontekst filma, čak i kad je toliko jasan da vam bode oči. Jedino ako smo mi, kao "marginalna kultura", neminovno opterećeni političkim i isdeološkim podtekstom, ali u slučaju Ferarinog "Body Snatchers" i Rodžera Iberta, ništa ne pomažu ni Delez ni Gatari...

 

Kakav crni strah od side! Radi se o strahu od vojske, američke vojske, od koje se danas zbilja "ne možeš sakriti", niti "možeš pobeći". Ako slika bombardovanja Pentagona u Ferarinom filmu ima neke veze sa strahom od side, kupiću Ibertu pet DVD paketa istočnoevropskog filma. U tim filmovima kritičari uvek otkriju neku vezu sa politikom.

 

Zoom na DIVX

 

Hladno preporučujem dva filma koja, koliko znam, kod nas lako možete pronaći na DIVX-u. Prvi je režirala lepa ćerka Daria Arđenta, i naslov i tematika njenog filma odlično se uklapaju u ovu današnju priču, punu, Bože me prosti, omaža Bibliji...

 

Image"Heart is Deceitful Above All Things" (2005), Asia Argento: Asia Arento glumi majku, promiskuitetnu narkomanku koja posle dugo godina dobija nazad svog sina, obmanuvši socijalne radnike da se promenila. Klinac doživljava niz traumatičnih iskustava dok prati svoju majku na njenom putu opijanja, gudre i veza sa različitim muškaracima.

 

Ako Džarmušov "Broken Flowers" i Vendersov "Don't Come Knocking" predstavljaju (metafizičko?) razmatranje teme modernog očinstva, onda je "Heart is Deceitful Above All Things" Asie Argento ženski primerak slične priče, ali na temu majčinstva. S tom razlikom što je film mlade Italijanke umetnički i emotivno neuporedivo ubedljiviji od Džarmušovih i Vendersovih gnjavaža. Njen film za naslov ima stih iz "Knjige proroka Jeremije", 17:9, koji u Daničićevom prevodu glasi: "Srce je prijevarno više svega i opako: ko će ga poznati?". Polazeći od tog stiha, film ispituje već poznatu hrišćansku poentu o ljubavi kao najvažnijoj stvari na svetu. Majka je u ovom filmu ubeđena da voli svog sina, ali je ta ljubav prijevarna, opaka i pogubna po njega. U "Heart is Deceitful", bolji život čoveku ne donosi ni ljubav, ni "iskrena vera u Hrista": kada dečak dospe u fanatično religioznu porodicu svoje majke, to će za njega biti jednako loš doživljaj kao i život sa majkom i njenim ljubavnicima. U istom ključu, film postavlja i pitanje o našoj spremnosti da budemo unapred blagonakloni prema "majčinskom osećaju"; druga "granična pitanja" koja Asia Argento postavlja takođe otvaraju vrata za brojne polemike, što ovaj izvrsni film dodatno preporučuje.

 

Image"Sympathy for Lady Vengeance", Chan Wook Park: Neću analizirati i neću prepričavati, ali molim svakog dobronamernog sa viškom vremena da obavezno pogleda ovu briljantnu modernu tragediju koja mnogo duguje antičko-grčkom nasleđu (drugi deo filma, na koji su pale mnoge zamerke, može se, po mom mišljenju, sasvim dobro i "sa pokrićem" pročitati ako se povuče paralela sa grčkom dramom). Uživajte u mizanscenu i fotografiji, i ne zaboravite da naslov nije prosto "Lady Vengeance".

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement