Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Zubato sunce se ponovo rađa

 

Lamija Begagić: "Godišnjica mature", Rende, Beograd, 2005.

 

ImagePotvrdilo se staro pravilo. O krvavom ratu koji se devedesetih godina vodio na teritoriji SFRJ, najgromoglasnije će pisati oni koji o njemu budu ćutali i puštali ga da se uvuče među redove romana, tek kao jedna od mnogobrojnih posledica koje će se buditi tiho i tupo kako vreme bude više odmicalo.Veliki Hemingvejev roman "Sunce se ponovo rađa", manifest je literature koja govori o posleratnim izgubljenim generacijama. Pomenuti romani biraju za teme (samo naizgled) svakodnevne probleme junaka, ali ih okružuju teškom atmosferom koju je ispunio dim doleteo sa ratnih zgarišta, donoseći posledice. "Godišnjica mature" Lamije Begagić guši se ovakvim vetrom. U njenom romanu nema puno reči o ratu, ali je on jasno vidljiv u pozadini priča o još jednoj školskoj generaciji koju je nagrizla nesreća. Takva atmosfera se jasno oseća i svim pričama dodaje još jedan nivo značenja. Nivo posledica koju rat ostavlja na literaturu onih koji su ga preživeli.

 

Iako je ovo prva knjiga sarajevske spisateljice Lamije Begagić (1980), saglasje između kompozicije i sadržaja knjige otkrivaju njeno pripovedačko iskustvo, vredno sakupljano po mnogobrojnim književnim časopisima i zbornicima u čijim smo sadržajima često mogli pronaći njeno ime. Povezujući svoje junake godišnjicom mature i organizujući svoju knjigu kao ispovesti dvadset i tri junaka koji su nekada zajedno išli u razred, Lamija Begagić i na planu forme pojačava značenjsku snagu svoje knjige. Potpisujući na kraju svakog poglavlja školskog druga koji pripoveda - čak naglašavajući u kojoj je klupi sedeo - spisateljica uspeva da dočara svu sociološku problematiku njihovih života i izgubljenost koja se vezuje za njihove sudbine. Pored senke koju je na priče bacio rat, na storije o emigracije, ljubavi, ili baračnim problemima, tako se dodaje i problem generacijskog usuda.

 

Najveće dostignuće Lamije Begagić u ovoj knjizi mogla bi da bude motivacija. Ona je neverovatno talentovana kada se govorio o uplitanju motiva u jednu celinu. Treba pogledati njenu priči "Pojma ti nemaš, moja Ivana", koju inače pripoveda Tarik iz treće klupe do zida, pa da nam se otkrije njena sposobnost hranjenja priče različitim motivima za čije uplitanje uvek postoji opravdavajući razlog. U pomenutom poglavlju, Ivana, stručnjak za Feng Šui, pokušava da nauči Tarika toj filozofiji življenja i nauči ga kako pomeranje stvari u stanu može uspostaviti ravnotežu. Sa tog motiva, koji se uvodi duhovito i jezički živo, Lamija Begagić prelazi na ljubavno sklapanje jina i janga, Tarika i Ivane. No, tek na traju fantastično poentira, prelazeći sa običnog Feng Šuia, na Feng Šui tela. Dok se Ivana igra i šeta po mladićevom telom, pripovedač se pita da li žene tajno vole ožiljke od rata koji postaju moderni fetiš. Tarik ima geler na samo nekoliko milimetara od penisa koji Ivana može osestiti! Da li Feng Šui može da toleriše takav raspored na telu? Glavni junak se na kraju uspele priče pita može li ožiljak jednom zauvek srušiti dugo uspostavljanu ravnotežu.

 

Pored toga što veoma vešto ređa motive, brzo prelazeći sa jednog na drugi, osnažujući tako temu, ali pružajući time i priči mogućnost da bude brza i uzbudljiva, Lamija Begagić dobro profiliše svoje junake i ume da se igra sitnicama. Maja iz pete klupe, red do zida, priča o nalepnici Baje Patka koja je u jednom detinjstvu zalepljena na nov beli frižider. Ispruženi "Prst Baje Patka" zapravo je sve vreme bio, misli pripovedač, prst sudbine. Sukob koji se javio prilkom lepljenja nalepnice na novu stvar, odredio je porodičnu i ličnu sudbinu onog koji je zalepio Baju na frižider.

 

Složenu socio-situaciju Lamija Begagić nudi i u priči Dejana iz srednjeg reda (treća klupa) sa naslovom "Dan kad je pao dolar". Vezujući vest o padu dolara sa porodicom koja skromno živi na ovim prostorima i trudi se da nekako spoji kraj s krajem, Lamija Begagić nam nudi sliku onog gorkog optimizma koji nas razveseli na nekoliko sekundi, da bi nas posle razbio. Fotoaparat koji se naručuje, jer je dolar pao, na kraju sabira slike tužne svakidašnjice.

 

"Dolar je pao. Naručujemo robu iz Amerike. Fotoaparat. Veliki. S blicom. Amerika nam je postala dostupna. Sretni smo zbog toga. U ime pada dolara otkuhavamo bijelo rublje ne čekajući nedjelju ni jeftinu tarifu struje. Stavili smo više omekšivača i cijelo je kupatilo zamirisalo po španskoj ruži. Danas ne štedimo. Dolar je pao, a mi smo porasli u vlastitim očima."

 

"Godišnjica mature" mogla bi se podeliti u dva dela. Prvi deo čine sjajne priče, napisane tako da je cela strana ispunjena, bez praznina, što daje naročit estetski doživljaj, kako je jednom rekao David Albahari. Drugi deo čine priče koje su ispričane u dijaloškoj formi, poneke sasvim, kao dramoleti. Takve priče slabije su i površnije od onih koje Lamija Begagić pripoveda, puštajući svoj bogat i moderan jezik da slobodno progovori. Pritom se ne radi o lošim dijalozima. Spisateljica je vrlo vešta i u ovom poslu. Ali, kada se takve priče nađu iza onih tematski i jezički bogatijih delova, one izgledaju nekako bledo i banalno. S obzirom na to da su dijalozi kojima su takve priče oblikovane ipak uverljivi i snažni, možda bi bilo dobro da Lamija Begagić njih iskoristi tako što će početi da piše drame, a pričama ostaviti onu obimnost i punoću kakvu srećemo u Tarikovoj, Dejanovoj, i uopšte u pripovetkama mnogih njihovih drugara.

 

Autor: Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement