Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (20)

 

Od lobija do lobotomije

 

ImageNedavno sam pročitao šokantnu vest iz sveta književnosti. Opra Vinfri, američka talk-show domaćica i glumica, preporučivši knjigu jednog narkomana, donela je izdavačkoj kući "Rendom Haus" neočekivanu zaradu od 1,7 miliona prodatih primeraka. U suštini, to je cilj svake književne preporuke, novinskog prikaza ili kritičkog osvrta: da radnom narodu, koji je prezauzet i nema vremena da istražuju naslove po knjižarama, kaže za koju dobru knjigu bi trebalo da izdvoji novac. Zbog toga u uređenim društvima u kojima institucije nisu kompromitovane - a na ovome mestu prvenstveno mislim na instituciju književnog kritičara - od preporuke koju daje osoba kojoj čitaoci, ali i stručna javnost bezrezervno veruju, zavisi prodaja knjige i zastupljenost autora u medijima. Prosto rečeno, do slave se ne može doći bez preporuke književnog kritičara, bilo da je reč o Opri Vinfri ili Haroldu Blumu. Ipak, i popularizator književnosti može da pogreši. Tako se Opri nedavno dogodilo da čitaoci nisu prepoznali književne vrednosti u ispovestima jednog narkomana na koje je ona ukazala, pa su zbog preterivanja i iskrivljivanja činjenica iznetim u knjizi tražili od izdavačke kuće "Rendom Haus" povraćaj novca. Bravo za čitaoce! Ovaj slučaj nam govori da lošoj knjizi nikakva reklama i preporuka ne mogu pomoći, ali, takođe, govori nam i da mediji mogu da pogreše u neprestanom fabrikovanju novih zvezda. Neki autori, jednostavno, nisu dobar "materijal". (O ovdašnjim neuspešnim medijsko-književnim fabrikatima ovoga puta neću reći ni reč.)

 

Govoreći o svojoj novoj knjizi, jedan moj prijatelj izneo je, po meni, neodrživu tezu da u Srbiji postoje izdavački lobiji. Svakako da postoje određeni interesi kojima se izdavači rukovode, ali sigurno je da nijedan od njih ne odbija ponuđeni rukopis iz "zavereničkih razloga". Pre svega, od štampanja knjiga ovdašnjih pisaca retko koji je izdavač omastio brke; dobro se zna koji naslovi donose novac, a koji ugled. Tranziciona tržišna privreda je surova, tako da velike izdavačke kuće igraju na sigurno štampajući proverena književna imena, retko se upuštajući u to da ulože novac u nekog početnika. Doduše, ima i takvih izdavača koji će publikovati svakakvu literarnu baljezgariju samo ako za nju neko, najčešće sam autor, odreši kesu za troškove štampe. Smešno je kada se u impresumu knjige, objavljene piščevim novcem kod prestižnog izdavača, potpiše urednik te kuće; to bi mu došlo isto kao kada bi neki nesretnik potplatio selektora fudbalske reprezentacije da ga uvrsti u startnu postavu iako ima dve leve noge. Neki promašeni pisci smatraju da će im objavljivanje knjige kod cenjenog izdavača doneti slavu i moć. Logo izdavačke kuće otad nose na reveru kao porodični plemićki grb. Bogme, neki su u tom naumu i uspeli pa su, takoreći, izokola i zahvaljujući tome što pojedini urednici nisu gadljivi na novac, zauzeli visoke položaje u književnim udruženjima ili ustanovama kulture. (Jedna digresija koja se odnosi na domaću književnost: Vladimir Arsenijević je štampao "U potpalublju" za Izdavačku kuću "Rad" i neočekivano dobio NIN-ovu nagradu za taj, zaista dobar roman, ali je odmah po objavljivanju knjige raskinuo ugovor sa prvobitnim izdavačem i prešao u "Stubove kulture", čiji su ga urednici, s pravom, promovisali u lidera nove književne generacije.)

 

Naravno, kao što su trgovci umetničkim predmetima bili zaslužni za opstanak pojedinih modernih pravaca u slikarstvu, posebno impresionizma, tako su i pojedini izdavači i knjižari kojima nije bilo stalo samo do zarade zaslužni za objavljivanje nekih književnih remek-dela koje niko drugi nije želeo da štampa. Književna istorija je prepuna takvih primera. Setimo se samo kakve je muke Tantalove preživljavao Džejms Džojs dok nije objavio "Ulisa". Otkad je sveta i veka bilo je izdavača i pisaca koji se nisu razumevali. Kao da je nekima od njih izvršena lobotomija mozga pa ne znaju ni sami šta hoće od sebe, a kamoli od drugih.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement