RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

DŽ DŽ i Graf - Beograd, Blue Moon, 7. maj 2006

 

ImageOvo nije reklama, ali činjenica je da je klub koji je od skora otvorio svoja vrata za koncerte bendova, jedno od retkih, ako ne i jedino mesto u Beogradu u kome manje poznati i mlađi bendovi mogu lako da ugovore koncert. Kao rezultat toga, koncerti u Blue Moon-u su vrlo frekventni, a jedan među mnogima beše i koncert bendova koji su se relativno skoro pojavili na ovdašnjoj sceni - a to su DŽ DŽ i Graf.

 

ImageU umereno popunjenom Blue Moonu, prvi su se pojavili Graf (rekao bih na bini, ali ovaj klub ne poseduje istu), petočlani sastav u standardnoj rok gitarskoj postavi koju od iste razlikuje priključivanje violine. Zvuk je pod uticajem američke gitarske scene 90-ih, ali ono što je dobro je da bend više po samom filingu pripada tamo nego što liči na neki određen tamošnji bend. Ovaj pristup čini da bend zvuči prijemčivije, pesme se čine odnekud poznatim, refreni su jednostavni i pamtljivi, mirniji i čvršći delovi pesama su dobro balansirani, violina dodaje svojevrsni kantri začin i popunjava zvuk onde gde bi možda bez nje postojala praznina. Uprkos činjenici da je većina ovog sastava uzela u ruke instrumente skoro, bend može da izađe na kraj sa tim i da isporuči pesme kako treba. U tome, jedino ih je loše ozvučenje ometalo, kao i zguranost muzičara na jako malom prostoru za bend. Čuli smo tačno deset pesama, od toga tri nove, na koje je publika mogla i jače da reaguje, ali možda je nekako neprijatno skandirati dok vam neko putem tekstova saopštava adolescentske probleme, osim ako nije u pitanju bluz Woman on my Back, jedan od koncertnih favorita ove grupe.

 

ImageZatim su došli na red i DŽ DŽ, koji postoje malo duže, ali su tek skoro stabilizovali postavu i osposobili se za koncertne nastupe. Evo, zapravo, još jednog benda koji koristi formulu gitarske rok postave sa violinom, koju, gle čuda, svira Srđan, koji taj isti posao radi za još gomilu drugih bendova, uključujući i gorepomenute Graf. Takođe, još nešto što trenutno upada u oči je i to da bend nastupa sa akustičnom gitarom preko pick-upa priključenom na distorziju i pojačalo. Sve je teži posao žanrovski odrediti nove bendove, sve sami crossoveri ukršteni sa crossoverima, a tako je i sa DŽ DŽ. Iako sama muzika nije toliko teška koliko ime grupe sugeriše (onomatopeja omiljenog metalskog načina tretiranja gitare, tj. denfovanja), preovladavaju brze i melodične pesme, odsvirane sa pank žestinom ali i sa velikom sviračkom sigurnošću. Po neki istupi umeju da iznenade, kao poluobrada pesme Murder Mistery od Velvet Underground, na momente mogu da zvuče i kao neki bend izgubljen iz doba neo-beo zvuka ranih devedesetih (konsultovati časopis Ritam, broj iz decembra 1992. za više informacija o ovom pravcu). I ovaj bend je pao kao žrtva lošeg ozvučenja, tako da se primećivalo povremeno odskakanje jačine zvuka određenih instrumenata na račun drugih. Još se može prigovoriti da bend treba da radi više na raznovrsnosti pesama, jer je koncert tekao manje-više u istom (jakom) ritmu, što nedozvoljava zasluženi predah.

 

Dakle, videli smo dva benda u proboju, koji sigurno mogu da postignu više u budućnosti, a Blue Moon se još jednom ističe kao poligon za predstavljanje bendova koji upravo streme toj budućnosti, čemu bi pomoglo pomoći uvođenje novog i kvalitetnog ozvučenja u klub.

 

Autor: Miloš Trifunović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement