RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

The Liars - Drum's Not Dead (Mute, 2006)

 

ImageAmigo iz zemlje Holandije mi je nedavno uputio e-mail kojim me je obavestio da je počeo novi TV show koji se zove "Picabia". U prvoj epizodi su glavne zvezde bili večita Vivian Westwood i The Liars. Kaže ovako: "Slušaj, nikada ne bih očekivao da je pevač Angus Andrew takav. Očekivao sam nekog paranoika kao što je bio Cave iz Birthday Party, a video sam nesigurnog i mladog Ruuda Van Nistelroya." Pa, ne znam, nisam baš očekivao da su The Liars paranoici, sa onim omotima i asocijacijama na EN, veštice (gledao sam ih u Beogradu dan pred put u Transilvaniju, kao neka vrsta inicijacije). Uvek sam imao utisak da imaju meru i da, za razliku od ostalih New York bendova (Interpol je rekao mom prijatelju posle jednog od prvih nastupa u Londonu krajnje ljutito da nikada nisu čuli za "jebeni" Joy Division. Šta čovek da kaže na to, osim da im se smeje.), znaju svoje mesto. Ja podjednako volim sve njihove ploče, a Drum's Not Dead je prevazišao moja očekivanja. The Liars su se, naravno, preselili u Berlin i imam utisak da kao anđeli u Der Himmel Über Berlin (Taj film se nikada neće zvati Wings Of Desire. To je meni jedan od znakova legitimisanja.) sede i rekonstruišu istoriju onoga za šta su bili premladi. I dok se kompanjero i Kasiel sećaju ničega koje je bilo pre nečega, The Liars se iz nečega vraćaju u ništa i na tom putu ne haju za druge, ne haju da li će se iko smejati njihovoj naivnosti, mladosti i slično. Oni sviraju svoju pesmu, udaraju u svoj bubanj i ispuštaju svoje reči. Možda je za nekog odlazak u neprepoznatljivost i krajnju hermetičnost bio ultimatum, ali za njih nije. Oni su sami stvorili i svoja pravila igre, a isto tako mogu i da ih menjaju. Imamo sreće što možemo da pratimo rad i rast jednog ovakvog benda. Dok is slušam, sa setom se sećam kako sam početkom 80-ih kupovao ploče Birthday Party i još uvek mislim da je Junkyard najbolje producirani album koji sam ikad čuo. Kao da je snimljen juče. Ploče benda The Liars imaju taj kvalitet, to se jednostavno oseti.

 

Autor: Mileta Okiljević, maj 2006.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement