RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

God Is An Astronaut - A Moment Of Stillness (Revive Rec, 2006)

 

ImageGod Is An Astronaut (GIAA) bi šablonsko-post-rock-kritičarski (na mnogim mestima) rečeno bio irski odgovor na ono što nekada nailazite u raznim recenzijama, katalozima pod skraćenicama GY!BE, EITS, etc. (malim slovima) sem Mogwai, koji se isto kažu mogu reći "Gwai!" (sem ako ih ne prekrstite kao moja prijateljka u Mogli, i problem rešen). Sigurno bi te zakrpe (pitchfork) i kojakave smorene tvorevine (kako se već zovu organizacije koje tamo peru novac?) bili najsrećniji da ih pridodaju tome. Nista lakše... GIAA! Super :-) Fabrique Belgique - odjekuje iz Peckhama!

 

Ali, GIAA nude mnogo, mnogo više. Oslanjajuci se podjednako na ono što su novinari NME svrstali kao post-rock i shoegaze (podjednako smisleno kao postshoe ili gazerock, ima tu još kombinacija), zglazbili su jednu krajnje poetičnu tekućinu koja klizi kroz ovaj EP. Mene slušanje ovog albuma jako podseća na maestralne italijane Giardini Di Miro ili Port Royal, čiji su albumi bez ikakve dileme nešto najbolje što se pojavilo poslednjih godina u kontinentalnom odeljenju "žanra". Već ustaljene šeme se razbijaju pod raznim emotivnim naletima gitara, melodija odmerenih taman toliko da ne odu u monotoniju, a opet sa zviždukom da budu svirane ponovo i ponovo. Istovremeno sve ima neku svežinu kojom su svojevremeno čarlijali Ride ili Slowdive. Ono što je posebno zanimljivo je da novi talas ovih bendova navire sa britanskih ostrva i to ne samo po kvantitetu, već i sa jako dobrim izdanjima. Kretanje unutar ovoga žanra je uvek i značilo rušenje barijera i granica, poništavanje ksenofobije i homofobije, jer ide na emociju i osećaj i univerzalnost, što su GIAA na vreme shvatili i uključili na izvanredno balansirano izdanje. Ni kratko, ni dugačko, a opet sa tačkom iz koje se lako mogu izvući iz zamke manirizma i zlonamernih osuda o monotoniji. Ovde je to tanana linija koja gleda u brežuljke.

 

Autor: Mileta Okiljević, maj 2006.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement