RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Piano Magic - Incurable EP (Important, 2006)

 

ImageHome Without Homes (jedini album, uz mini izdanje za Bigas Lunu 'Son de Mar' filmariju za 4AD) godinama je branio čast koju je 4AD kao jedna od najintrospektivnijih i najboljih nezavisnih etiketa taložila kvalitetom tokom 80-ih. Svaka čast bendovima kao što su Thievery Corporation, Gus Gus i raznorazne frakcije Pixiesa, ali onog svetlucanja pred očima, obuzetosti zvukom, maštarijama i "sete kao priviđenja" nije baš bilo previše. Bezbrojne kompilacije sa back katalozima se ne računaju. Ali, došao je sada i dan za album Scotta Walkera, koji će možda naterati neke i da zaborave očite greške. Brendanu Perryju, po rečima Jo, koja obaveštava javnost, nešto se i ne žuri, a Lisa Gerrard objavljuje parcijalno gde god stigne, uvek vrhunski, ali ipak... samo parcijalno.

 

Piano Magic su specijalan bend, krajnje lična poezija, sa referencama na sve - u tekstovima koji se dotiču tema već davno umrlih životinja do krajnje iracionalnih potpitanja na potpitanja. Muzički to je miks emocionalne zaostavštine poslednjih skoro dve i po decenije, uz jedan i jedini kriterijum - melanholiju. Jako ih volim, tako da ne zaobilazim nijedan album. Čak i film Son De mar odgledam ponekada čisto da (u) sebi potvrdim kako je njihova muzika neomeđena agregatnim stanjem i jezikom i likovima ljudi kojima je pratnja.

 

Skoro sasvim slučajno - gledajući radove sjajnog dizajnera Martina Andersena (www.andersenm.com), koji je već radio neke omote za Piano Magic, Hugo Largo, July Skies, Githead, Queen Adreena, knjige i štošta još - naleteo sam na omot za Incurable!!! U hipu je došlo do paničnog napada i shvatio sam da PM imaju kompletno novi EP. Da, i to EP, moja omiljena forma. Nekoliko telefonskih poziva kasnije, dogovor je bio postignut. Piano Magic je čekao spreman... ali tek za koji dan... no šta je to naspram večnosti. Strpljen = spasen!

 

Kao i uvek, Piano je više nego darežljivo (i sebi i njoj) u pomoć pozvao pevačicu Angéle David-Guillou (Angel Fere a sada kao Klima snima solo album za Peacefrog etiketu za koju rade naši skorašnji gosti Nouvelle Vague i skorašnji favorit svih Jose Gonzales, a producent joj je čuveni Guy Fixsen, koji je sedeo za komandama mnogih shoegaze, dreampop izdanja) i ona se opet plemenito uklopila u čitavu koncepciju izdanja. Nežne melodije sa rolajućim basom karakterističnim za bendove sa početka 80-ih (4AD je imao čitav set takvih basista), povremeno nadopunjavanje Angele i Glena Johnsona, zaista kao da šalje svojevrsnu poruku koju mnogi fanovi sa svih strana šalju u 4AD glavni štab - vratite Piano Magic. Nismo baš svi bili toliko gluvi i pospani da poverujemo da je His Name Is Alive baš uvek snimao remek dela i još koješta. Instrumental (Giant Mirror To Light Up The Village) zvuči kao negde sa tavana od prašine istrešen master za This Mortal Coil album, dok je Johnson rešio da u lagano opraštajućem maniru samo zagolica fanove do sledećeg kompletnog izdanja... Za koga, gde i šta... Nije ni bitno... Piano Magic je promenio više etiketa nego što neki svetskom slavom ovenčani bendovi indie "žanra" (hahaha) imaju dobrih pesama. To nije njihova krivica, već samo znak dezorijentisanosti ustrojstva sveta i straha od svojevrsne neeksplicitne lepote koje se mnogi plaše. Ona ne vuče za rukav i doziva. To se raspoznaje ili ne... 80-ih je Ian Mc Culloch pevao o tome kako šeta i kisne, ne bi li glorifikovao mizeriju ili bedu, sada to Piano Magic rade drugim rečima i slikama. Ali, isti ljudi raspoznaju da dišu taj isti vazduh. Piano Magic.

 

Autor: Mileta Okiljević, maj 2006.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement