RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Aleksandra Kovač - Med i mleko (Komuna, 2006)

 

ImageMoram da priznam sebi, ma koliko to ne bilo javno afirmativno, negde u dubini moje svesti (ili nesvesti) stanuje jedna dobrano zavidna mazohistička crta karaktera. Kako drugačije da objasnim sebi da sam ipak uspeo da (doduše iz trećeg puta, plus još nekoliko parcijalnih preslušavanja kasnije) sa pažnjom preslušam ovaj album.

 

Ipak, bez obzira na nimalo afirmativan početak, ne bi želeo da pobegnem od realnog prikazivanja ovog dela.

 

Dugo vremena je prošlo od kada je Aleksandra Kovač (AK) imala svoje poslednje oficijelno izdanje. Sudeći po ovome, taj protok vremena je mogao i da se nastavi.

 

Album se mora posmatrati u nekoliko slojeva. Ako bismo uzeli samo muziku u posmatranje, tu većih zamerki ne bi bilo. Naprotiv. Ukoliko ste ljubitelj R&B-ija, soula, laganog popa i sličnih muzičkih formi, zvuci koji dopiru sa ovog diska će vam savršeno odgovarati. Kada na tu činjenicu dodamo i sjajno odrađen producentski posao, ostaje pitanje čemu sve ono zlehudo na početku? Jedna trula jabuka kvari celu gajbu jabuka, a u ovoj gajbi ih ima isuviše u odnosu na ukupan broj.

 

Suštinski, za ovaj album se može reći da je jedan porodični proizvod (što nikako ne govorim zluradno već samo konstatujem). Kompozitorski ga mahom potpisuje AK (uz dve numere koje potpisuje sestra Kristina), a aranžmane i produkciju AK potpisuje zajedno sa Romanom Goršekom (ex Euforija, Pressing i Playboy). I sada dođe vreme da se koja prozbori o tekstovima... Hm... Uffff...

 

Ako ne računamo intro, na albumu se nalazi devet numera. Tri tekstualno potpisuje AK. Te tri numere su na engleskom, sa jakom, masnom funky linijom, zvuče prilično crnački. Tekstovi ovde mahom služe za ukras, što je sasvim legitiman pristup, ali i sasvim u skladu sa onim kako R&B i inače zvuči u svetskim okvirima. Da je samo to ostalo na albumu, bilo bi za respect, ali to je tek jedna trećina.

 

Druga trećina tekstova (preciznije četiri) delo su autorkine pokojne majke. Tri od ta četiri ipak deluju malo neprimereno ovom albumu. Ne zato što su loši, već zato što je ta patetičnost pristajala sceni sedamdesetih dok ovde deluju malo istrgnuti iz konteksta i... Da ovu recenziju piše Pera Luković, mogu misliti šta bi napisao, ali ja ću se ipak suzdržati. Ipak, ono što je bitno naznačiti je poslednja numera na albumu (Ovde ti je dom) u kojoj muziku potpisuje Kristina Kovač (KK). Samo klavir (KK) i glas (AK). Ovo je suštinski najblistaviji momenat albuma, iako će, slutim, ova dubokointimistička balada ostati negde skrajnuta. Ipak, onome što ima vrednost, to se mora priznati.

 

Međutim, numere koje su, u mislima, verovatno planirane kao hitovi za široke narodne mase su krucijalni razlog zašto sam imao problem u preslušavanju ovog albuma.

 

Relativno agresivna promocija ovog albuma prvo je izbacila spot za numeru "Ti". Muzički gledano, hitična pesma - OK, ali... Lepo je osetiti zaljubljenost u glasu žene (ovde definitivno slučaj), takođe, činjenica je da su u ljubavnim izjavama dozvoljene svakojake "budalaštine" koje inače ne koristimo u govoru, ali kada bi mi žena koju volim rekla "Ti, tako dobro stojiš mi / Sutra nek nas vide svi / Nek puknu od zavisti..." - debelo bi razmislio o sopstvenoj ulozi u prostoru i vremenu. Dobro može da stoji deo garderobe (koji se pre ili kasnije potroši) ili neki predmet ili brnjica psu, ili sluga gospodaru, ili... Izvin’te, ali ja ljubav doživljavam malko drugačije. U tom doživljaju nema mesta za mišljenje, zavist i sujetu drugih već samo za lični doživljaj, a svi ti drugi dođu sporedni i nebitni. I kada pomislih da se ovde radi o čistoj kupoprodaji, dokusuriše me stihovi - "Ti, za moj osmeh krivac si / Al' si me kupio..." Malo nešto ne štima ovde. Malo više, doduše...

 

Kad se preživi ovo slušanje, fascinantno opuštajuće deluje crnačkisexyfunkymasna "C'mon boy" (jedan od najboljih trenutaka albuma), da bi čekić u glavu usledio odmah iza ćoška.

 

"Kao lutrija / Ti si prva nagrada / A ja sam te dobila..."
"Svakog jutra pitam samu sebe / Čime sam zaslužila tvoju ljubav..."

 

Da glupost boli, gradovi bi bili obavijeni konstantnim krikom.

 

Možda je ipak problem u meni, ali ipak ne bih želeo da se budim i da duži deo svog života provedem uz nekoga ko bi imao ovakve ili slične stavove.

 

Da svodim priču kraju. Činjenica je da je AK (kao i KK) kompozitorski izuzetno zanimljiva, talentovana i kreativna osoba. Činjenica da je AK uradila nekoliko numera za hrvatske ša-la-la izvođače je njena stvar i neka to radi i dalje, pa neka sluša kome je milo und drago. Takođe, činjenica je da dok se drži svojih tekstova na engleskom i R&B-ija, to zvuči sasvim OK, za onoga kome prija takav sound. Ovako, kad se složi miš-maš kao ovaj, sve to deluje previše njanjavo, a to ipak ne dolikuje njenim mogućnostima i talentu.

 

Ovih 36 minuta muzike mogu se nabaviti po ceni nešto nižoj nego što obično koštaju domaći diskovi. Sad, ako baš želite...

 

Autor: Branislav Nikolić, maj 2006.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement