RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Sparks - Hello Young Lovers

 

ImageMoj prvi susret sa bendom Sparks bio je opterećen sledećim lažnim pretpostavkama. Prvo, taj omot sa gomilom belih zečeva na kom piše Hello Young Lovers mi se činio totalnim kičem, ovako se ne prave omoti ako bend hoće da bude shvaćen ozbiljno. Drugo, mislio sam: evo ga još jedan u seriji garage revival, post pop, indie bla bla bendova, koji jako vole da se nazivaju The (naziv benda)s (obavezno množina). Pa dobro, rekoh sebi, hajde da posvetim neko vreme ovom albumu i da se zlokobno rugam njegovoj predvidivosti i isklišeiziranosti u kontekstu moderne komercijalne indie rok muzike.

 

Već prva pesma me odlučno demantuje. All I Wanna Do is Dick Around peva vokal, kreću klavir i gudači, pitam se šta se ovo dešava. Vokal ponavlja fraze i ispaljuje reči brzinom svetlosti, atmosfera se čini nekako operskom. Onda prelazi u pop refren, pa u po malo jazzy deo, ostajem zbunjen jer se sve nekako prebrzo dešava da bih uhvatio šta se stvarno zbiva. Zatečen sam. Ako ništa drugo, ovi momci stvarno znaju muzički zanat, pomišljam. Dramatika negde na polovini pesme ponovo raste i razrešava se sa metal gitarom! Jeste, mešanje klasike i metala nije ništa novo, ali još niko to nije uradio sa tolikom dozom humora. Mora da je humor u pitanju, zaključujem, iako ne poznajem reči pesme i šta mu to znači "dick around".

 

Sledeća pesma nije epska i dramatična, u ovom momentu se pitam kako li će se nastaviti album, koja iznenađenja me još čekaju? Pesma se zove Perfume, počinje tako što pevač nabraja parfeme "Susan wears St Laurent, Janie wears L'air du Temps, Kristin wears Davidoff, but you don't wear no perfume, that's why I want to spend my life with you". Do sada mi je jasno da postoji nešto pomereno u vezi sa ovim bendom, iako zvuči gotovo mainstream, ali samo zvuči tako, jer sve ostalo je otkačeno isto koliko i na bilo kom albumu The Residents.

 

Sledeća pesma je melanholična - The Very Next Flight, ljubavne tematike, ispunjena frustracijom i ljubomorom. Ipak, načinom pevanja i bojom glasa ne zapada u patetiku i ne emituje samosažaljenje. Sa instrumentalne strane ništa novo, opet sintetički gudači i orkestar, malo klavira, tu i tamo opet malo metal gitare.

 

Sledeća je himnična (Baby, Baby) Can I Invade Your Country? Savršen pop koji podseća na toliko indie pop bendova iz 80-ih, u sećanje mi se vraćaju They Might Be Giants. Opet jedna ljubavna pesma o muvanju, ispričana militarističkim metaforama i aluzijama na ljubavni čin. Odlično slaganje pomoćnih i glavnog vokala, takođe se ističe nerdish karakter glasa, tako karakterističan za koledž bendove u ljubavi nesnalažljivih adolescenata.

 

Sledeća Rock Rock Rock, opet nudi dramatiku, ironično sugestivan vokal, pomišljam da niko tako neozbiljan nije zvučao tako ozbiljno.

 

Metaphor počinje konstatacijom da devojke (chicks) vole metafore, "use them wisely, use them well, and you should never know the hell... of lonelines!" Najviše dolazi do izražaja ritmičan način pevanja: "chicks, dig, dig, D I G, dig, dig, metaphors". Odlična klavirska melodija i refren čine da ova pesma zvuči kao hit, jedino što je pomerenost i dalje prisutna. Jedan deo šarma Sparks potiče iz poze inteligentnih momaka kojima nekako ne ide sa devojkama. Zato moraju da koriste metafore radi uspešnog muvanja.

 

Waterproof nudi još malo nerdish pogleda na ljubav, ovaj put sagledavajući stvar sa tačke atmosferskog pritiska. Here Kitty je, pogađate, još jedna ljubavna pesma, počinje prizivanjem mačke uz kog ide sempl mjaukanja. Sparks ispoljavaju neobičnu sklonost da sadržaje svojih pesama bukvalno demonstriraju, i kada prizivaju mačke, i kada izvode metafore, i kasnije kada čujemo kako zvuči sviranje orgulja u pesmi As I Sit Down to Play the Organ at The Notre Dam Cathedral.

 

There's no Such Things as Aliens je tužna pesma, koja opet otkriva komercijalni potencijal benda. Refren ponavlja naslov pesme, mada ostaje nejasno šta ima toliko tužno u činjenici da ne postoje vanzemaljci, jer ostatak pesme ne nudi neko objašnjenje.

 

Na kraju albuma, u poslednjoj pesmi, As I Sit Down to Play the Organ at The Notre Dam Cathedral, opet se vraćamo u operu, ali u parodiju iste, naravno. Apsurni stihovi "Bye, bye baby it's time for me to go, so you can finish up your beer", neozbiljnost praćena ozbiljnom i dramatičnom zvučnom pratnjom. A onda se pojavljuje i melodija na orguljama koja se vraća nekoliko puta u toku pesme, kao onaj čuveni stih u pesmi "Gavran" Edgara Alana Poa, samo što je Po ovde okrenut naglavačke. Borba koja neprestano traje, drama koja se ne završava, uzbudljivo do kraja ali i ironično i zabavno, tako se može opisati ova pesma koja traje preko 7 minuta.

 

I na kraju, posle malo raspitivanja po internetu, saznajem da su Sparks bend koji postoji već četiri decenije, da imaju iza sebe gomilu albuma i raznih faza u kojima su pokušavali da izgrade neki svoj jedinstven izraz, gde je jedan od najvećih dometa bio taj da su poslužili kao preteča za gomilu synth pop pojava u '80, ali da nikada nisu upeli da se komercijalno probiju i da je status kultnog i uticajnog (čitaj: ukletog) benda sve što imaju. Posle svega, album se svakako može preporučiti, ne samo mladim nerdish ljubavnicima, već i široj publici, jer kao što rekoh, komercijalan potencijal je vrlo vidljiv, samo otkačenost može da bude prepreka, kao i uvek kada pokušavate da se družite sa nekim nerdom.

 

Autor: Miloš Trifunović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement