RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Scott Walker - Drift (4AD, 2006)

 

Who knows who wrote that song of Summer
That blackbirds sing at dusk
This is a song of colour
Kate Bush (Sunset, 2005)

 

ImageOpisati novi album Scotta Walkera je kao naterati nekoga da vam tokom celog dana prepričava na šta ga podsećaju oblaci koji istovremeno lete nebom. On će svakako biti u pravu, ali nije sigurno da će se viđeno podudariti. Istovremeno je epohalno i besmisleno. Scott Walker je legenda, i svet u kome on, David Sylvian i Kate Bush istovremeno ulaze na top liste, nagoveštava da možda ipak nije uzaludno traćiti vreme na ovoj planeti, sa koje ćemo nešto negde verovatno i poneti. Možda nas i natera da do tada budemo bolji u svemu, i ka svemu.

 

Scott Walker je snimio svoj prvi album nakon revolucionarnog Tilta, koji zvuči kao test hit singl naspram muzičkog horora koji Drift nosi. Da, horora, ne užasa, nego horora... Znam neke koji album uzimaju u jako malim dozama, i iako i sam nisam takav nikad bio (uvek sam samo prolongirao teskobu slušanjem), sasvim ih razumem. Ironično, album počinje zvucima i konstrukcijama sličnim prvim albumima Associates (koji su navodili da su učili od Walkera kao jednog od uzora), a završava sa ironičnim What's Up Doc? konstatacijom u pesmi kojom je sam autor hteo da naglasi ono čuveno pesnikovo - da se svemu smeje pa ga sve i boli. Nema samo lik iz crtaća pravo na to. Između je sadržaj koji će se otkrivati ne samo mesecima već i godinama i prava je i sama pomisao na blagodet u pokušaju da se uhvati korak sa ovim autentičnim remek-delom. Autentično remek-delo... Zvuči otrcanije od najotrcanijih fraza, ali zaista jeste tako! Možda prvim ove vrste, dugo, dugo godina unazad... Sticajem okolnosti sam na mailing listi Scotta Walkera i ovaj album je napravio pravu buru. Generacija odrasla na punku, new wave obrascima i koja je učila post-festum o mnogim vrednostima pre toga je u delirijumu, stariji fanovi Scotta Walkera su zgroženi, oni mlađi se ne snalaze, ali ako imate i malo osećaja za avanturu, slobodno zagazite, ne odustajte i opet ponavljam - ne odustajte. Drift je nada da će muzika izbeći konglomerat koji nude razni Peppersi, Arctic Monkeys, Oasis, Blur i svi ostali deterdženti visoko dizajnirani za limit u prekidanju filmova. Veliki Julian Cope je jednom napravio kompilaciju pod imenom Godlike Genius Of Scott Walker i bio je u pravu, kao i mnogi, mnogi drugi. Generacije otkrivaju i otkrivaju Walkera i tek će ga otkrivati.

 

Da dodam i ličnu notu. Album imam već dugo, ali sam želeo da ispoštujem datum izlaska i bio je na naizmeničnom audio-video meniju. Da pojasnim. Jedan od kablovskih kanala svakih nekoliko dana nudi "Dvostruki Veronikin Život" - neverovatan film Kieslowskog, autentične i retko dirljive snage koja se ne daju objasniti. Tema se može ocrtati, ali kako nekom preneti doživljaj? Otprilike na svaka 3-4 slušanja kanal je pustao Veroniku za koju sam otvarao oči. Za Drift i nije baš bilo potrebno. Walker se takođe dohvatio tema koje se mogu nabrojati (kao što su 11. septembar, sudbina Kjare, ljubavnice Musolinija, negde je imao u nekom kontekstu i naše prostore kao inspiraciju, opsesija rusima...) ali to sve nije bitno. Utisak je ono što se računa. I jako me je zabavljalo davanje ocena albumu - na mnogim mestima je pokupio najveće, ljudi jednostavno nisu imali izbora. Samo je Financial Times dao dve zvezdice od pet. Financial Times, hahaha - nomen est omen. Ne bi valjalo da je drugačije. Kao da Emanuel Kant piše zašto na šortsevima austrijskih prvoligaša od reklama nema mesta za broj igrača. E, to je već horor.

 

Ploča je velika i iz još jednog razloga. Veliki povratak 4AD (i njihovog dizajnerskog tima) - ali to je već neki lični nivo. Album bi bio dobar i na bilo kojoj drugoj etiketi. Zaista žalim još uvek što IVO nije uspeo da nagovori Walkera i Sylviana za jedan od This Mortal Coil albuma. Ali, sve ipak dođe na svoje mesto - kad tad. U strpljenju je, kao što jednom rekoh, spas. I nije slučajno što na repeat vrtim Kate Bush... Sunset... Aeriel... ma kako odisala slatkom tugom i bolom. Nije kunst u pobedi, već u pokušaju da se pobedi. Kome su još potrebne igre na sigurno? Scott Walker ni sam nije svestan šta je uradio. Vredelo je čekati celu karijeru na ovakvu ploču. Pri tome mislim da je samo nekoliko stvari koje je uradio ispod brilijanta i dijamanta.

 

Autor: Mileta Okiljević, maj 2006.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement