Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (21)

 

O parabolama i alegorijama

 

Image"Sve ovo je moglo da se dogodi i u našoj državi", napisao je sasvim naivno argentinski novelist Anhel de Solis u knjizi fantastičnih priča "Osuđenici na život" (1954), inspirisan od Pedra Moralesa, ambicioznog novinara, koj mu je, u nekakvom rastrojstvu duha, pričao o tome kako je doznao da ni slavni Max Oscar nije bio ništa drugo do vanserijski lažov i krivotvoritelj istorijskih podataka, što je de Solisa isprovociralo da napiše knjigu kratkih priča u kojima će sve, od reči do reči, biti lažno, a ipak, dokumentovano iskrivljenim faktima, ali je zbog te svoje zamisli odležao u zatvoru pune dve godine, za vreme vlasti generala Huana Dominga Perona, jer se ispostavilo da se gotovo sve što je u pričama napisao i obistinilo u argentinskoj zbilji, te je on najednom ispao istinski hroničar svakodnevice, a ne lažni aristokratski maštar.

 

Kada sam tokom 1999. godine pisao roman u fragmentima "Antologija najboljih naslova" igrao sam se alegorijskim pripovedanjem kako bih jezivoj dnevnoj politici pružio jedan literarniji diskurs. Nesrećni argentinski maštar nije pisao angažovanu prozu, ali je stradao zbog nje, jer su cenzori u njoj prepoznali ismevanje generala Perona. Naravno, Anhel de Solis je moj izmaštani junak smešten u kontekst jedne istorijski moguće situacije. Ovom, i drugim pričama iz romana, hteo sam da ukažem na pogubne posledice politike Miloševićevog režima. U to vreme mi se činilo da bi p(r)ozivanje istorijskog Slobodana Miloševića, u mom romanu ali i u romanu bilo kog drugog autora, zvučalo pamfletski: moji vanknjiževni nastupi u javnosti jasno su me određivali kao nekog ko sa Miloševićem nije "sadio tikve". U romanima "Kazimir i drugi naslovi" i "Kroz pustinju i prašinu", provlačim, takođe, "onog-čije-se-ime-ne-spominje". (Digresija: Hari Poter i njegova družina ne izgovoraju ime zlog čarobnjaka, plašeći se da bi ga time samo prizvali.)

 

Istorija književnosti prepuna je primera fantastično realnih dela. Neki autori su propatili zbog poigravanja sa alegorijama. Nekima se, opet, dogodilo da su cenzori u njihovim knjigama pronašli aluzije na svakodnevicu pa su ta dela zabranjivali, čak i trajno uništavali. Setimo se, na primer, "Guliverovih putovanja". U epizodi o letećem ostrvu Laputi, koje nadleće ostrvo Lindalino, držeći ga tako u pokornosti, izdavač te knjige prepoznao je alegoriju engleske vlasti u Irskoj pa ju je 1726. godine štampao bez tog dela. Epizoda je objavljena tek 1889. godine u okviru Sabranih dela Džonatana Svifta.

 

S druge strane, u realističkim knjigama, poput "Kratkog opis istorije" i "Stanja stvari koje će doći", pre nego u naučnofantastičnim "Ratovima svetova", Džordž Herbert Vels neuvijeno pred čitaoce izlaže strahote nadolazećeg fašističkog doba. Reč je, svakako, o opisivanju fantastične realnosti koja je trebalo da uzburka duhove i upozori savremenike na zlo koje vreba iz budućnosti. Nažalost, čitaoci nisu doslovno shvatili Velsova alegorijska upozorenja.

 

Poljski pesnik Zbignjev Herbert, u vremenu vladajućeg totalitarističkog soc-realizma, u svojim basnama, parabolama i alegorijama, služio se šiframa koje nisu mogli da razbiju policijske i cenzorske književne uhode. Naravno, parabole poput ovih: "Stojimo pred zidom. Skinuta nam je mladost kao osuđenicima košulja" (Zid) ili "Inkvizitori su među nama. Žive u suterenima velikih zgrada i samo natpis OVDE PRESA odaje njihovu prisutnost" (Presa) bile su uočljive za svakog kulturnog čitaoca. U totalitarističkim društvima, u nemogućnosti da otvoreno i bez zazora pišu o teroru, pisci su se hrabro igrali parabolama i alegorijama. Njima su, čini se, jasnije i razovetnije ukazivali na posledice i anomalije mračnih politika. Tako i Herbertova presa za ceđenje veša postaje prototipom mašine za lomljenje duha. S obzirom na to da kod nas političari ne čitaju knjige, alegorijsko pripovedanje palo je u zapećak, a sa njim i uloga pisca kao savesti društva.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement