Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Profil: Vladimir Paskaljević, pisac i filmski reditelj

 

Šta se dogodilo u Vavilovu

 

ImageVladimir Paskaljević je rođen 1974. godine u Nišu. Diplomirao je televizijsku i filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a među kratkim filmovima posebno treba izdvojiti u svetu nagrađeni film "Delfini su sisari". Sa svojim ocem, poznatim rediteljem Goranom Paskaljevićem, napisao je scenario za film "Dolazim po tebe i vodim te sa sobom", a kao čitalac je prepoznao pametnu i dobru kinesku priču na kojoj je stariji Paskaljević bazirao svoje poznato filmsko ostvarenje "Kako je Hari postao drvo". Beogradska izdavačka kuća "Aleksandrija pres" objavila je roman "BDSM" - prvo prozno ostvarenje Vladimira Paskaljevića.

 

Napisali ste roman o ratu u Bosni i taj rat povezali sa ropstvom, disciplinom i sadomazohizmom (BDSM). Kako su te dve stvari spojile u vašoj priči?
- Kad počnem da pišem scenario, ja se prvo malo "igram" - izmišljam zanimljive junake, smeštam ih u različite situacije, zabavljam se. Tako sam slobodnim asocijacijama i izmišljanjem došao do lika koji živi u Bosni i upražnjava sado-mazo igre. Kada sam ponovo pročitao šta sam napisao, uvideo sam da sam sasvim slučajno pogodio u centar i shvatio da sam na tragu dobre ideje za čitav scenario i roman koji sam potom napisao. Scenario i roman o junaku kojeg sredina šikanira, jer je seksualno nemoralan, da bi potom u ratu cela ta sredina povadila noževe i pokazala svoje pravo "moralno lice".

 

ImagePovezali ste porno filmove sa krizom javnog morala...
- Pornić je u estetskom smislu neukusno ogoljavanje stvarnosti. Naša politička i društvena scena i jeste jedan pornić, u kom je odavno sve izašlo iz okvira pristojnosti i normale. Cela naša politička situacija je takva da nas kao naciju predvodi gomila ljudi koja bez politike ne bi bila niko i ništa. No, ono što je po meni centar paralize, to je to što smo nesvesno skloni da idealizujemo one koji vode zemlju, kao i one koji su u opoziciji. Slučajno i nažalost imam mogućnost da se krećem u krugovima beogradskog džet-seta svih partija i mogu reći da je prosečan banatski ratar Ajnštajn po pitanju inteligencije i obrazovanja u poređenju sa bilo kojim beogradskim političarem.

 

Rat u vašem romanu, tačnije u bosanskom gradiću Vavilovu, počinje spletkama. Junaci su uvučeni u zlo. Čini se da ne ratuju iz nekakvih nacionalnih osećanja...
- Svi junaci u romanu koji pristaju na rat osećaju se ugroženim i uzimaju oružje iz samoodbrane, bilo da su koje nacionalnosti. Recimo, imao sam neke dalje rođake koji su otišli u Krajinu dobrovoljno, verujući da brane narod od ustaša, što je delom i bilo tačno. Imali su najbolje namere kada su polazili, a kada su se vratili nisu profitirali za razliku od velikih srpskih "heroja", da im ne nabrajam imena. Tajna služba, inscenira incidente i upravljajući opštim strahovima izaziva rat. U toj Službi se nalaze političari svih zavađenih strana. Pogledajmo samo scenu bivše Jugoslavije - sve vođe su tipovi sumnjive udbaške biografije.

 

Da li ćemo uskoro BDSM gledati na velikom platnu?
- Mislim da je finansirati takav projekat veoma unosno, jer su skandali uvek donosili novac. Međutim, teško će se desiti da nekakva državna komisija ministarstva kulture odobri takav projekat, tako da je verovatnije da ću snimiti jedan drugi film, da tako kažem, bezbolniji. Radni naslov je "Ljubav", i kao što naslov kaže radi se o ljubavnoj priči, potpuno različitoj od "BDSMa", samim tim što sadrži optimizam. Mislim da se posle "BDSM-a" ne smem više vraćati političkim temama, jer bi to bio samo korak unazad. Zaista o politici posle "BDSMa" nemam više šta reći i ta će knjiga, nažalost, biti aktuelna sigurno još par hiljada godina. "Ljubav" će više ličiti na moj kratki film "Delfini su sisari" sa kojim sam imao puno uspeha na međunarodnim festivalima.

 

ImageŠta je teže u Srbiji: biti mladi reditelj ili mladi pisac?
- Biti mlad pisac je moguće, a biti mladi reditelj je skoro nemoguće. Da biste napisali dobru knjigu treba vam ideja, papir i olovka, a da biste snimili film teba vam mnogo više, bukvalno nekoliko stotina hiljada puta više. A za to su potrebne veze i vezice, da vam ne pričam dalje ono što svi dobro znamo. Ja ne znam kolika bi bila realna moja šansa da nemam oca koji je u branši. Ni sad nije nešto naročito velika, a onda bi verovatno bila nikakva. Nije me stid da tako pričam, jer sam jedan od svega nekoliko koji su uspeli nešto na stranim festivalima za razliku od mnogih drugih koji nisu uradili bukvalno ništa, pa ih država svake godine zaliva novcem. Što se pisaca tiče, jedini problem je kako se probiti u zakonskom sistemu gde ne postoji način da ja kao pisac proverim koliko sam knjiga prodao, gde ne postoji valjan zakon o autorskim pravima, štampanju, distribuciji... Ne znam da iko živi od pisanja osim šund-pisaca i to onih koji su štampanje i distribuciju preuzeli u svoje ruke.

 

Autor: Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement