RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

My Deer Child / A.U.B. / Minimal Bastard / GEN 26 / 27 kauboja / Propalitet - Klub AP-13, BIGZ, Beograd, 7. jun 2006.

 

ImageDosta je inidikativno za domaću noise scenu da se ovaj koncert, koji je okupio 4 slovenačka i 2 domaća autora/benda/projekta, održava u jednom vrlo opskurnom prostoru na poslednjem spratu ruinirane zgrade BIGZ-a, koja i iznutra izgleda kao da je pogođena nekom katastrofom. Ovaj žanr je čak i među samim ljubiteljima "alternativnog" u nas zapostavljen i zaboravljen, tako da su ilegalnost i partizanski uslovi rada nešto očekivano. Međutim, to veče imali smo prilike da čujemo četiri slovenačka "razbijača zvuka", kojim je posvedočeno da duh noisea i dalje prebiva u gradu negde, skriveno.

 

Koncert otvaraju niški My Deer Child (da, piše se 'deer' umesto 'dear'), improvizovana svirka sa dominantnom bas gitarom i apokaliptičnom atmosferom. Reklo bi se da su u pitanju anarhisti koji u maniru benda Crass svoj politički angažman smeštaju u okvir disharmonične i obespokojavajuće buke u kojoj dominira bas gitara. No, iako je ono odsvirano bilo kvalitetno, ipak je nedostajalo nešto više radi punoće zvuka ostavljajući utisak nedovršenosti.

 

Ljubljanski AUB izlaze sledeći, dok u haotičnoj atmosferi neko sve vreme uspeva da odspava iza prostora gde bend svira uprkos svim napadima buke. Ovo napominjem čisto kao dokument o atmosferi na licu mesta. Drugi, vrlo budni i radoznali, guraju se oko ulaza i šanka koji zauzima veći deo ovog malog prostora. AUB sviraju u zanimljivoj postavi koja uključuje dvoje ljudi, gitaristu koji parčem stakla, koje koristi kao trzalicu, muči gitaru koja ispušta bolne krike, dok drugi kolega iz benda svira mali Casio sintisajzer provučen kroz efekte, bitno deformišući zvuk istog. To je jedna od draži nosiea, ne treba vam neka posebna oprema za uništavanje zvuka, čak je i bolje koristiti instrumente kod kojih je zvuk već po defaultu deformisan. Donekle se oseća i prisustvo humora u celom tom sklopu. Sintisajzer povremeno zasvira koju poznatu melodiju samo da bi je već u sledećem trenutku uništio, dok gitara vodi zvuk ka konačnom potpunom uništenju, u zvucima kakve pre nikada nisam čuo. Nosieri, proučite tu tehniku sviranja gitare staklom!

 

Minimal Bastard je minimalista koji je izveo jednu minijaturu, delo u trajanju od 1 sekunde, koje se sastoji od jednog odsviranog tona. Mada muzički siromašno i krajnje svedeno, ovaj pristup je vrlo stimulativan za intelektualne debate o muzici, poput raznih dela konceptualne umetnosti.

 

ImageZa GEN 26, koji je, u stvari, projekat Matjaža Galičića, koji je već relativno poznat i u širim geografskim okvirima (proverite informativan sajt autora matjaz.jezakon.com), može se reći da predstavlja zvezdu večeri. U destrukciji zvuka GEN 26 je otišao najdalje od svih aktera te večeri, jer kod njega je zvuk od početka već razoren, tako da buka, šumovi i mikrofonija sačinjavaju njegovu zvučnu sliku. Njegovo oruđe za proizvodnju buke čini jedna viljuška, mikseta sa kablovima čiji su drugi činčevi nepriključeni, tako da u dodiru jedni sa drugima ili sa pomenutom viljuškom stvaraju atonalne, antiharmonične zvuke koji su često na ivici fizičke podnošljivosti. Matjaž sa koncetracijom doktora pažljivo spaja pomenutu opremu i manipuliše zvukom. Ovakva muzika je zahtevna za praćenje, tako da veći deo publike nije bio prisutan jer se preselio u hodnik zgrade. Ipak, ovo je bio najubedljiviji nastup večeri. Ko je mogao da se snađe u tom lavirintu zvučnih fenomena i nepredvidivih obrta, mogao je dobro da doživi ovu muziku, da ne kažem uživa.

 

Sledeći bend, beogradski 27 kauboja je jedan drugačiji bend, jer ono što sviraju ne spada pod nosie. Imali su priliku da odmore uši slušalaca. Čuli smo komične pesme, opušten pristup koji čine gitara koja naginje ka bluzu i vokal koji se kreće u okviru spoken worda sa izrazitim i engleskim akcentom.

 

Želja da stignem na vreme na autobus me je omela da čujem performera koji je zatvorio koncert - Propaliteta, koji je, u stvari, solo projekat gitariste iz AUB. Tako da, kao što Vitgenštajn kaže, o čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati.

 

Autor: Miloš Trifunović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement