RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Klopka za pionira / Zemlja br. 9 - Klub SKC-a, Beograd, 14. jun 2006.

 

ImageDobra vest za sve bendove u povoju je da je SKC otvorio vrata i manje isplativim koncertima alternativnih ili mlađih, manje poznatih bendova. Ono što je loša vest je da ovaj klub prate i dalje sve stare boljke tradicionalno vezane za ovo mesto. Prvo, ni japanska donacija u obliku skupog ozvučenja nije uspela da ostavi značajniji trag na kvalitetu zvuka na koncertima koji se održavaju ovde. Da li je ta oprema ispravno upotrebljena ili ne, ostaje pitanje. Druga stvar, koja možda objašnjava delimično ovu prvu stavku, jeste nemar, neljubaznost i, čak, agresivnost zaposlenog osoblja u SKC-u, o čemu ovde neće biti više reči ali koje i te kako zaslužuje da se ovako kratko spomene. To govori u prilog tezi da su muzičari kod nas jedna kategorija koja se suočava sa najviše nepoštovanja od strane svih ostalih uključenih u krug bavljenja muzikom.

 

ImageBend Zemlja br. 9 smo imali priliku da čujemo relativno skoro, prilikom gostovanja hrvatske grupe Tena Novak, koja je nastupila zajedno sa Damo Suzukijem. Za razliku od tog nastupa, ovaj put su Zemlja br. 9 zvučali dovršenije, zaokružujući jednu vrlo čudnu muzičku priču. Minimalistička postava ovog benda uključuje bubanj, bas gitaru, i stari ruski analogni sintisajzer Поливокс, čiji je naziv krupnim ćiriličnim slovima ispisan na poleđini istog. Ono što je na prethodnom nastupu ovog benda zvučalo kao PIL iz Metal Box faze, u ovom, konkretizovanijem izdanju, više vuče ka post-rocku, što je i očekivano za bend nastao iz post-rock pionira kod nas, benda Fonograf. Ritam sekcija zvuči čvsto, bubanj je, kao i uvek kada znamo da za njim sedi Milan (Petrol, Virvel, ex-Fonograf), snažan i dosta doprinosi ukupnom zvuku. Bas gitara je pomalo škrta na tonovima ali jednoličnošću uspeva da otvori solo sintisajzeru prostor za rasprostiranje klaustrofobične, mučne, košmarne atmosfere koja se uspostavlja na zavijajućim, lo-fi, disharmoničnim, pulsirajućim zvucima starog sintisajzera. Bend je prošao kroz mnoge faze i tek nedavno je počeo da gradi zvuk u ovoj postavi sa sintisajzerom kao glavnim instrumentom, što znači da nas očekuje više toga od ovog benda kao rezultat istraživanja u tom pravcu.

 

ImageKlopka za pionira je po drugi put predstavila svoje najnovije muzičko dostignuće, album Planetarni čovek. Raniju, haotičniju muzičku sliku KZP zamenjuju pesmama koje imaju manje improvizacije a više forme, te na trenutk zvuče i kao rok bend nekog težeg usmerenja. Dobra vest je da se u bend vratio stari član Vlada Lenhart (Petrol, Pamba), koji svojim čvrstim i teškim bas deonicama pomaže dinamici benda. Gitarista i laptop operater, Damjan, zaslužan je za noise stranu zvuka benda, distorzirana i metalizirana gitara sa ehom pravi zvučni zid ispod kojeg stoje sintetički marširajući zvuci ritam mašine, neobične melodije, od noise dekonstrukcije do ambijentalnih pasaža urbanih i mehanizovanih sredina, sa pištanjem elektronike, repeticijom zvukova. Svaki takt muzike ima određenu masu koja svoje teške korake čini u ritmu udisaja i izdisaja. Ovakav zvuk dobija kontekst i društveni kritički okvir u vokalno-tekstualnoj izvedbi pevača Milete, koji peva svesno jakim ali monotim izvikujućim glasom koji donekle podseća na držanje političkih govora na mitinzima. Pod uticajem japanskog noisea, kakav je, recimo, autoru ovog teksta poznat bend Zeni Geva, bend izražava sav taj politički užas života u nacionalističkoj provinciji punoj zabluda i neznanja, klerikalizma, sada je manje tekstualno direktan i po formi skloniji eksperimentu, kao u slučaju pesme Siromašni Edvard. Svoju kritiku društva dopunju najnovijim zbivanjima i jačanju određenih neoliberalnih ekonomskih tendencija koje se paradoksalno izvrću u antiliberalne kretnje, i na to dodajući komentar o korupciji organa reda u pesmi čiji refren ponavlja "fiskalna kasa za dilera grasa". Svoj prosvetiteljski rad najbolje pokazuju u pesmi Karta sveta, implicitnoj kritici ksenofobije i zatucanog rodoljublja kroz tekst: "da li si ikada gledala kartu sveta, i na njoj tražila svoj grad. Tvoj grad ne postoji, svi gradovi su tvoji ... Karta sveta samo je planeta, uzalud podeljena na države". Ovom prilikom je bend insistirao više na najnovijim pesmama, zapostavljajući ranije radove, što je šteta za ukupnu predstavu o radu ovog benda.

 

Autor: Miloš Trifunović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement