RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Halou - Wholeness and Separation (Vertebrae Productions, 2006)

 

ImageNema puno bendova sa ovako shizofrenim CV-ijem. Skup imena koji je za spoljnu javnost poznatiji po svom angažovanju na remiksovanju tuđe muzike i koji je nanizao imena kao sto su Low, DJ Shadow, John Cale, Frank Sinatra (!?), a opet sa druge strane i nonsense tipa No Doubt, Rod Stewart (sa kojim su dospeli na prvo mesto Billboardove liste), Blackalicious (još više!?) a ima toga još i bezveznijeg.

 

No, nebitno, a za pažljivije, naslušanije i načitanije slusaoce - samo ime Halou donosi jako puno asocijacija i ovaj album zvukom i estetikom to opravdava. Smešten negde između trip/pop/hopa i ethereal struktura Halou traže rešenja u već pomalo istraženim područjima, ali sa mnogo topline, mere i preko potrebne nepretencioznosti. Tamo gde su mi albumi Lamb ili Mandalay nakon sjajnih i obećavajucih i zavodljivih singlova spuštali tonus i samo uzrokovali da ih zaboravljam, Halou su odlučili da ujednače materijal tako da nekog većeg iskakanja nema. Polunaglašeni ritam, elektronika koja osvežava u ovim pretoplim danima (a verovatno će grejati tokom zime), pa ponekad i gitarski udari (o kakvim današnji i sadašnji Garbage mogu da sanjaju) natkriveni sjajnim vokalima Rebecce Coseboom, čiji je raspon emocija raznolik, ponegde i delikatan. Bez ikakve sumnje, Goldfrapp bi verovatno sve dali da mogu da se ovako istolerišu i smanje ego, i ponude pesme, a ne da eksploatišu telo, pojavu i glas drage nam Alison. Elem, kao što vidite, Halou uzimaju sa mnogih strana ponešto, ali je finalna smeša čudesnim dodirom pretvorena u jako pitku tekućinu, što ipak jeste jedan jako veliki kvalitet. Produkcija je sjajna, bez ikakvog tehnološkog masturbiranja i sakrivanja iza mix pult trikova. Treba napraviti i imati uvek u rezervi jedan ovakav album, koji možete slušati u predahu od samoga sebe ili drugih arty tvorevina. Ništa revolucionarno, prelomno... ali nisu li neki od najprijatnijih albuma upravo ono što ste ponekada i želeli unapred da čujete. Svakom treba mala pauza i eskapistička tiketa. Sva je sreća da danas (ipak) ima ovakve muzike.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement