RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Can - Delay, Flowmotion, Saw Delight, Can, Rite Time (Reissue, Spoon)

 

ImageSvi znamo danas ko su Can, mada je njihova relativna poznatost nešto bližeg datuma, bar što se tiče domaćih prilika. Iako smo ih svi dosta dugo posredno slušali preko bendova kojima su bili uzori, svoju širu promociju doživljavaju tokom `90ih. Kako se ukazala potreba za ponovnim reizdanjima jer je odrasla nova radoznala publika, Can su zacrtali da remasteruju stare albume i prebace ih u CD format, tako da muzika ne izgubi ništa od onog kvaliteta kakvog je imala na pločama. Delay, Flowmotion, Saw Delight, Rite Time, i istoimeni album Can, predstavljaju treću seriju izdanja kojom Can zaokružuju reizdanje svoje diskografije. To su ujedno i njihovi zadnji albumi.

 

Šta se može reći o ovim albumima koji predstavljaju za neke kreativni pad grupe, gubitak orijentacije ili odricanje od kreativnosti zarad veće prodaje. Izuzetak predstavlja odličan album Delay koji je grupa snimila još u prvoj postavi sa Malcolmom Mooneyem kao pevačem, snimljen 1968, ali objavljen tek 1981. Album ispred svog vremena, avangardan i u okvirima svetske a pogotovu tek nemačke scene, nije mogao da nađe svog izdavača. To je, naravno, velika šteta za bend jer je na prvom albumu bend istakao svoje kvalitete. Repeticija, slobodne vokalne ekspresije, slobodnija forma pesme, instrumentalna perfekcija, sve je to nagovešteno i doći će još više do izražaja na albumima koji slede, što ne znači da je ovaj album lošiji od narednih, klasičnih Can albuma, potrebno je samo da čujete pesme kao što su Butterfly, Thief ili Uphill da biste se uverili da nije tako.

 

Flowmotion (1976) beše album koji im je doneo nešto nalik na hit, pesmu I want more, kao i uopšteno komercijalniji zvuk. Can su tu zašli u teritorije rege i etno zvuka, u procesu prilagođavanja konvencionalnijim muzičkim formama. Daleko od toga da je loš album, ali očigledno je da su Can počeli u tom periodu da gube na kreativnosti.

 

Saw Delight (1977), donosi izmene u postavi, budući da Holger Czukay odustaje od sviranja bas gitare (što je sviranje bilo jedno od zaštitinih znakova grupe) i prebacuje se na ulogu operatera na radio talasima, radio prijemnik tako postaje novi instrument u postavi. Zamenio ga je na basu Roscko Gee, a kao perkusionista im se pridružuje Reebop Kwaku Baah, obojca potiču iz grupe Traffic. Ipak, ritam sekcija zvuči i dalje odlično, tako da se promena nije odrazila na kvlaitet. Od pesama ističu se instrumentalna Animal Waves, kao i zarazna Don’t Say No (za koju se može reći da podseća jednim delom na pesmu Penetration od the Stooges, napominjem ovo čisto kao kuriozitet). Sveukupni utisak i dalje pozitivan, mada je očigledano da Can tu više vole da sviraju funk nego da ozbiljnije istražuju.

 

Sledeći album koji izdali, Out of Reach , nije našao mesto među reizdanjima, što je u skladu sa politikom benda kojim se odriču od pomenutog albuma. Mada se po nedostatku kvaliteta može porediti sa narednim izdanjem, istoimenim Can (1979), koji jeste našao mesto. Dok je na prethodnim albumima bend uspevao makar da zvuči osvežavajuće i energično, uprkos prelazu na konvencijalnije forme, ovde je bend lišen i toga (čujte samo potpuni kič pesme Can Can), i bila je sasvim na mestu odluka da bend nakon njega prestane sa radom jer je kreativni potencijal bio sasvim istrošen.

 

Rite Time (1989) predstavlja reunion album i to u prvobitnoj postavi sa Malcom Mooney-em ponovo ispred mikrofona, možda nastao samo kako bi popravio bled utisak sa poslednjih albuma, od kojih zapravo jeste bolji, mada ne i u nivou klasičnih Can ostvarenja.

 

Većina ovih albuma zaslužuje pažnju i nije za bacanje. Ako ste već delimično upućeni u Can i želite da čujete još, preporučljivo je da nabavite i ove albume ako ih već nemate. Čak i kada nisu sjajni, Can su zabavni, i kad nisu genijalni, bar su energični.

 

Autor: Miloš Trifunović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement