RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Pieter Nooten & Michael Brook - Sleeps With The Fishes (4AD, 1987)

 

ImageAko su Wolfgang Press možda i bili najpotcenjeniji 4AD band, ova solo ekskurzija Pieter Nootena je samo po mom mišljenju jedan od najboljih 4AD albuma koji nikada nisu doživeli popularnost koju zaslužuju. Pieter Nooten je bio član Clan Of Xymox - holandskog benda koji je svoje zvezdane trenutke upravo doživeo na svojim prvim izdanjima za 4AD. Slučajan susret sa članovima Dead Can Dance u jednom amsterdamskom restoranu je COX doveo do dva sjajna albuma - Clan Of Xymox i već legendarni Medusa. Nakon toga jezgro benda se osulo, a Pieter Nooten je započeo snimanje solo albuma, na kojem je planirao da uradi neke ambijentalnije i "protočnije" verzije nekih Xymox klasika kao i da promoviše sopstveni do tada nepoznati materijal. Naravno, pomoć je potražio od ljudi koji su i ovako bili na usluzi 4AD potpisnicima (što je već živelo od čuvenog This Mortal Coil projekta), a jedan od saradnika je bio i poznati kanađanin Michael Brook. Impresivan skor koji je pre i posle toga ucinio Brook daje još jedan poen intrigiranju da se ova ploča sasluša ili nabavi. Brook je čovek koji je radio sa već legendarnim Martha & The Muffins (seća li se neko čuvenog hita iz 80ih ,"Echo Beach" - tada su hitovi bili hitovi, a ne skup izdizajniranih polutonova, gde će vas već neki medij ubediti da to jeste hit!!) a zatim bio i ponekada više nego saradnik za Peter Gabriela, David Sylviana, U2, Brian Enoa, Nusrat Fateh Ali-Khana... Za vašu informaciju Brook je izmislio tzv. "infinite guitar" i to je jedan od razloga zbog kojeg ga je Nooten i pozvao kao gosta i savetodavca. Čitav materijal je već bio gotov i Nooten je u svom odlasku od Xymox benda rešio da nastavi karijeru koju bi istovremeno sledili i fanovi njegovog već bivseg benda, kao i publika koja je bila okrenuta ambijentalnim strukturama koje su i njemu samome bile uzor (čitaj pre svega Brian Eno). Godina je bila 1987, nije bilo interneta, razgranate scene i sve je zaista bilo pažljivo pripremano. Onoliko koliko je popularnost, reč o etiketi i sama reputacija aktera dozvoljavala.

 

Po legendama koje su kružile u to vreme Nooten je uradio gomilu demo snimaka, sa kompletnim aranžmanima, tekstovima i zatim započeo snimanje albuma. Sve ovo je naišlo na neverovatno inspirisan odgovor Michael Brooka, isprva samo jednog od saradnika, te je na nagovor 4AD i samog sebe (u nekoj meri) Pieter Nooten odlučio da Brooka potpiše kao ravnopravnog saradnika u kreiranju i izradi ove "zlatne knjige" 4AD zvuka, a na kraju krajeva kao i producenta. Glasovi oko Nootena govore da je Nooten kao veoma tiha osoba odlučio da sve ostavi tako, što je ipak donelo veći benefit 4AD i samom Brooku (izdao nakon toga par albuma za 4AD-maestralni Cobalt Blue i pomalo razblaženi soundtrack Albino Aligator na kome su mu nekim čudom pomagali i članovi Red Hot Chili Peppers), dok se samom Nootenu gubi neki ozbiljniji trag, bez obzira na sporadično pominjanje njegovog Cyberia projekta, kao i davnog izgubljenog nagoveštaja saradnje sa Tony Halliday iz grupe Curve. Mož' da bidne, al' i ne mora da je promovisanje Brooka u autora jedna jako lepo smišljena 4AD ujdurma, no ne mari. Clan Of Xymox i dalje rade, nakon odlaska Nootena (koji se namah kratko i vratio) postali su sedmorazredna gotska atrakcija, sa sve imitiranjem The Sisters Of Mercy. Jedini lep trenutak je dvostruki živi album iz Meksika, gde su isčitali sve najpoznatije 4AD numere - neki kažu i uz pomoć postprodukcije u studiju, a sve u svrhu mamljenja stare publike. No, više uspeha hvataju atraktivnim članicama benda, nego nekim ozbiljnijim muzičkim zahvatima.

 

Da se vratim na sam album. Sleeps With The Fishes počinje skroz poetično sa Several Times (verzija I), koja je posle našla mesto i na This Mortal Coil seriji (album Blood, kao i Box Set gde je uključena u kolekciju Original Songs) što dovoljno govori, obzirom da se zna po kakvim je kriterijumima IVO birao numere za obradu. Searching koja se nastavlja na nju, već donosi raspoznatljiv Brookov štambilj i to je verovatno trenutak na kome se Nooten i Brook nalaze, a dalje sve teče u velikim iščekivanjima koje se na svu sreću i obistinjuju. Several Times se pojavljuje u jos dve verzije (II i III), Suddenly i Finally su isto multiplikovane, a dve Xymox numere (After The Call i Equal Ways) dokazuju ko je u stvari uvijao Xymox u skupocenu odoru kojom se bend legitimisao u javnosti. Nootenov glas je neverovatno sličan Ronny Moorningsu (gitara i vokal u Clan Of Xymox) i to još vise podstiče na pomenuto razmišljanje.

 

Osnovna nijansa i preliv ove ploče (kao i prva dva COX albuma) jeste carni, ali ni u jednom trenutku ne prelazi u morbidariju i umetnički samoproklamovani martirdom, vec je ceo celcati melanholicno izbalansiran iskaz, koji i posle skoro dve decenije ne prestaje da oduševljava i vremenom jos više uzdiže sebe na lestvice žanra. Tamo gde mnogi umetnici, pokušavaju dronovima danas da nadomeste emociju i razlog za postojanje, Nooten je napravio prave pesme što se danas gotovo posprdno smatra za "konvencionalnost". Nema nikakvog razloga da tako i mi mislimo, sem ako niste sposobni da to uradite kako treba, onde se igrate nečega što Carlos Andragones u svojim beleskama naziva "krijenje" (vidi u Selected Works, Baltazar Zauberquelle 2004 - pasus Zaprepanjenost).

 

Naravno tačku na i stavlja artwork Vaughan Olivera i Chris Bigga (kasnije su slična rešenja koristili na albumima Heidi Berry, sampleru Lilliput, pa i Brendan Perry/jevom albumu), koji dokazuje da je 4AD jedna od retkih etiketa, koja je imala posebnu auru od samog začetka zamisli snimanja ploče, pa do rituala slušanja. Dakle, ako ste uhvaćeni u indie klopku, a zanimaju vas retko lepe ploče, pune emocija, a istovremeno pravi trankvilajzeri koji će inspirisati Sleeps With The Fishes je prava ploča. A može se dosta lako naci u kolekcijama naših ljudi i vredi se investirati u istraživanje. Rad na sebi se uvek isplati, mozda nije tako vidljiv i eksplicitan, no još jednom..tko mari. Nastavka na žalost nije bilo, googlevanjem se naslućuje da se Nooten mozda bavi organizacijom nekih koncerata u Olandi, Brook se pojavi tu i tamo, a o Clan Of Xymoxu sam već sve rekao. 4AD se povratio nekim izdanjima (da li je dovoljan i vanvremenski Drift ?), ali češanjem o back catalogue u milion varijanti neće ništa postići. Šteta, obzirom da mnogobrojni fanovi jedva čekaju povratak pod skute matične ljubavi.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement