Zvonka Gazivoda: "Delfini na helijumu", Geopoetika, Beograd, 2004.

Egzibicija na grudvi snega

Kad god pomislim na zbirku priča Zvonke Gazivode, pred očima se zabeli sneg, a sa brda krene da se valja snežna lavina. Ova literarno-snežna asocijacija nije slučajna: svaka priča Zvonke Gazivode (1970) kreće od jedne reči, a onda se na tu istu reč nadovezuje fantastično pun, sočan, moderan i pesnički hiperjezik spisateljice "Delfina na helijumu". Iz rečenice u rečenicu, njena storija postaje sve veća i sve brža, te se poput bele lavine brzo kotrlja ka svom epilogu. Epilog dolazi odjednom i razbija se poput snežne kugle koja je srušila sve pred sobom, a od čitave priče sada je ostala samo obična gomila snega. Slikovito poređenje za kolekciju u kojoj se od sasvim običnog (snežnog) materijala pravi pripovedački spektakl. Za zbirku priča spisateljice koja se ne zamara zapletima i raspletima, već do kraja koristi svoj raskošni stil, puštajući da je stihija reči nosi do poslednje tačke.

No, za bliže određenje poetike Zvonke Gazivode, mogla bi biti važna i rečenica koju spisateljica navodi u nekonvencionalnom biografskom dodatku. Pored podataka koji nam govore da Zvonka istrči 5 kilometara bez predaha, te da je trenirala mačevanje i da preporučuje japanske pečurke shitake, stoji i jedna (auto)poetička napomena. U toj napomeni piše da je njen "definitvno ozbiljan moto: reanimacija poezije hobotničarskog izraza: proza i poezija u svim pipkolikim pravcima". Svakako važna poetička odrednica čiju primenu možemo primetiti u dvadeset dve Zvonkine priče koje čine ovu zbirku. Pišući stihijski, ona dopušta priči da se razgrana, a svakom pravcu kojim se priča uputi, ona dozvoljava da se maksimalno razvije.

Pritom, stope (u snegu) njenih junaka šaraju čitav globus. Svaka njena priča je parče sveta. Razglednica sa živom slikom. Zvonka Gazivoda je globtroter. U jednoj TV izjavi kaže da su reči, muzika i putovanja čip koji je integrisan u njeno pisanje. Baš zbog tih "putovanja", sreća je što "Geopoetika" objavljuje njenu prvu zbirku priča. "Delfini na helijumu" nadovezuju se na geopoetički niz Keneta Vajta. "Delfini" opisuju tu zemaljsku kuglu koja leti kao da je napunjena helijumom, a koja je opet možda deo neke druge snežne lavine.

Mića Vujičić