Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Profil: Mileta Prodanović, književnik i slikar

 

Životinje su dobro sredstvo da se ispriča priča o ljudima

 

Image"Pseće srce" Mihaila Bulgakova i "Verni Ruslan" Georgija Vadimova samo su nekao od dela iz svetske literarne baštine u kojima pas ima "glavnu ulogu". I u domaćoj književnosti, pre svega u knjigama Milete Prodanovića, psi su čest predmet literarne obrade. Sa Miletom Prodanovićem, jednim od najznačajnih savremenih srpskih pisaca, autorom četrnaest knjiga, slikarom i pedagogom, pričamo i o psima, ali i o hermelinima i grifonima.

 

Plastelin: U romanu "Ovo bi mogao biti Vaš srećan dan", čiji je podnaslov - "kolateralna knjiga opšte nekorektnosti", uspeli ste da grotesknu stvarnost učinite još grotesknijom time što ste "očovečili" kuju Milicu, koja progovora u trenutku velike sreće za nju, tačnije u času kada bude izvučen njen loz na američkoj imigracionoj lutriji. I da stvar bude još komičnija, ona piše roman. Zašto Vam je bilo potrebno da, posredstvom četvoronožnog kućnog ljubimca, kao medijuma, govorite o stvarnosti?
Prodanović: - Mislim da ste upotrebili pravu reč - medijum. Ali u nekom smislu možda i citat. Naravno, ja ne mislim da je moja knjiga prva, ne računajući basne, u kojoj životinja progovara. U ovom konkretnom slučaju oslonio sam se na čuvenu novelu Mihaila Bulgakova "Pseće srce". Kraj devedesetih je i inače bio zbunjujuće vreme a naš pas ponekad izgleda vrlo zbunjeno... To nije toliko roman o NATO bombardovanju - to bombardovanje je samo okvir - ona je više knjiga o ratu dve propagande nad našim glavama, o medijskim stereotipima. Složićete se da je sve oko bombardovanja bilo vrlo tragično ali i groteskno u isto vreme. Način da se čovek odbrani od tog pritiska jeste da napiše nešto još grotesknije. Kažu da kućni ljubimci u velikoj meri prenose ponašanje ukućana. Mi smo sve vreme bombardovanja bili, ako se to tako može reći, relativno spokojni, nismo paničili, nismo odlazili u sklonište... Pa je utoliko i naš četvoronožni ukućanin bio relativno miran. Ali kako životinje, veruje se, burno reaguju na impulse iz prirode, Milica je, kako se to kaže u žargonu "pukla" one noći kada je, usred bombardovanja, bio i zemljotres. Od tog trenutka počela je da reaguje na sirene i detonacije, do tada nije... Zato je ta cela epizoda, ta noć u kojoj je, između ostalog, pogođena i kineska ambasada zavredela posebno poglavlje u mojoj knjizi.

 

ImageVaš roman "Pas prebijene kičme" započinje potresnom pričom o psu otrgnutom od smrti, psu sa polomljenom kičmom. Iako ta knjiga nije apel o potrebi donošenja zakona o zaštiti prava životinja, koliko Vam je zapravo epizoda o tom psu-invalidu pomogla da ispričate priču o nerazumevanju između ljudi?
- Ta prilično brutalna scena je, naravno, metafora vremena koje je tada, 1991. godine, tek započinjalo. I ona ima, na kraju knjige, pandan u pominjanju druge životinje - hermelina. U davnim vremenima se verovalo da će hermelin, naročito u zimsko vreme kada mu je krzno belo, radije dati život nego dozvoliti da se ono isprlja. Zato je hermelin bio simbol čistote i veruje se da na čuvenoj Leonardovoj slici "Dama sa hermelinom", koja se čuva u Krakovu, on atribut portretisane osobe, slika njene moralne vrline. Ljudi koji su se tada protivili nasilju bili su malobrojni i prilično usamljeni, koliko se sećam, upotrebio sam sintagmu "kao hermelini na đubrištu". To je, dakle, bila još jedna metofora našeg stanja u časovima sveopšteg nerazumevanja ljudi na našim prostorima.

 

Iako ste na jednom mestu napisali da nikada niste imali svog psa, tačnije, da nikada niste imali nekog kućnog ljubimca, u Vašim knjigama često se u naslovima pojavljuju životinje pa čak i zveri. Poput već navedenih knjiga tu su i romani "Eliša u zemlji Svetih šarana" i "Pleši, čudovište, na moju nežnu muziku". Da li su životinje, stvarne ili mitske, odgovorne i za nastajanje nekih Vaših likovnih dela?
- Situacija se donekle izmenila za tih deset godina koje dele dve pomenute knjige. Sredinom devedesetih u naš život je ušla Milica. Pas iz "Srećnog dana" je u tom smislu "stvarni" lik, to je multirasni pas, crn (sada malo prosed, doduše), vrlo agilan i simpatičan. Generalno, za sve umetnike životinje jesu dobro sredstvo da se ispriča priča o ljudima. U ona zlatna vremena pretposlednje decenije prošlog veka, pisac Sreten Ugričić je priredio zbornik "Zašto životinje?" u kojem su mnogi umetnici izneli svoja razmišljanja o toj temi i videćete da su mnogi zastupljeni pisci upravo u prvi plan stavili tu mogućnost. To je objavljeno u časopisu "Polja". Iako u slikarstvu nisam animalista, bilo je tokom osamdesetih, više mojih radova na kojima su se pojavljivale životinje. Ali, u većini slučajeva bile su to simboličke životinje, ponekad čak i one nepostojeće kakve su grifoni iz srednjovekovnih bestijarijuma.

 

Autor: Srđan V. Tešin

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement