RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Adam Green - Jacket Full of Danger (Rough Trade, 2006)

 

ImageSva sreća da izgled vara, inače bi, sudeći po fotografiji sa omota, Adam Green bio još jedan indie heroj tako cool ali tako isti kao mnogi drugi. Priča o njemu mnogo je manje kliše a on kao glavni protagonista je nepredvidiv. Bićete zbunjeni, začuđeni i tek kada vas prođe prvobitna zbunjenost, moći ćete da se stvarno prepustite.

 

Jacket Full of Danger je jedan sažet album sa 15 pesama u ukupnom trajanju od 30 minuta, što upotrebom osnovnih matematičkih operacija pokazuje da pesme traju u proseku dva minuta. Dovoljno da nijednom ne bude suvišnih ponavljanja i da bi pesme bile efektne minijature koje bez oklevanja sve bacaju od početka pravo na slušaoca.

 

Adam Green je u vremenu od Moldy Peaches do danas razvijao svoj bariton i napuštao lo-fi filozofiju ka pristupu nalik na Frenka Sinatru, sa sve gudačima u pozadini, postmoderno parodičan i ironičan, uzimajući još što šta iz tradicije samo da bi ga izobličio i izvrnuo naopačke.

 

Spomenuo sam bariton. Pa, za nekog ko je '81. godište ovaj glas zvuči neobično matoro, ne staro, već nekako ozbiljno, i da nije tekstualnog sadržaja, koji često pokazuje suprotno, mogao bi da bude odličan interpretator baladerskih klasika koji prosto vape za takvim glasom, muževnim i romantičnim. Dakle, još jedan bariton poput onog od Calvina Johnsona iz Beat Happening, čija pesma Cast a Shadow koja je obrađena na ovom albuma pokazuje upravo to. Ovo je otrilike možda i jedina pesma koja ne sadrži ironičnu distancu.

 

Adam Green bi možda bio zanimljiviji kada bi svoju interpretaciju obogatio tekstom koji bi se manje oslanjao na rime koje su tu samo zato da bi se rimovale a da ne kažu ništa ili čak zbune, i kada bi smanjio svoj nadrealistički doživljaj, nekomunikativan i bizaran, i počeo da nam priča prave priče sa smislom. Ipak, ne odbacujmo suviše brzo ono što je jedna od glavnih karakteristika Greena kao autora.

 

Pesma Drugs, koja će se, nažalost, više pamtiti po provokativnosti kao navodna oda drogama nego po ostalom (nemojte da ste suviše konzervativni), naglo nas ubacuje u jedan krug asocijacija kroz jake slike i apsurdan humor. Setnim tonom Adam nam pripoveda kako se oseća usamljeno, kako mu je draga bacila droge u smeće, kako je zaradio prehladu spavajući u vozu verovatno nakon kolapsa pruzrokovanog narkoticima, da bi eksplodirao u slavećem refrenu: "I like drugs / I like to linger in the alleyaway / I like drugs / I like to hold them for a friend". Sa nadralnim završetkom: "I like to do drugs / I like to have drugs / I like to hold cigarette full of grass in my hand / Until one morning / That ugly morning / When the bread got stabbed and the cat got drunk". U takvoj interpretaciji pesma priziva u maštu sliku neke drogirane super zvezde (možda baš Elvisa koji izvodi My Way) koja oznojana i sa velikim naočarima za sunce preko očiju ispovedno peva teturajući se bez snage po bini. Glamur i smeće.

 

"How manny drugs does it take to have something to do" pita se u uvodnoj pesmi. Pay the Toll je još jedna narko ljubavna balada, mada se droga još i drugde lirički pojavljuje manje primetno. Na kraju albuma imamo tematski deo o ženama, konkretno Hairy Women i White Women. Ova druga je hard rok mačo stvar koja počinje stihom "You know I want to bone you... I'm gonna get fat... Fuck, fuck me babe". I zvuči baš kao... ugojeni Jim Morrison u potrazi za zabavom posle obilnog ručka i dosta alkohola. Posle manje više jasnog početka kasnije se opet gubi u nejasnim stihovima koje neću ni pokušati da rastumačim.

 

Toliko o sadržaju pesama, čisto da steknete neki utisak, a ostale bisere pronađite sami. Jacket Full of Danger je album zahvalan za slušanje koji neće pred vas izneti prevelike zahteve. Greenov humor je nešto na šta se možete brzo navući i uživati prepuštajući se njegovom ludilu, mada tu ima i nešto više osim bizarnih stihova i humora, dekadencije i romantike.

 

Autor: Miloš Trifunović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement