Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Literatura koja ne može da stane u kutiju za cipele

 

"Na Trećem Trgu: Antologija nove kratke priče Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore", Narodna biblioteka "Jovan Popović" Kikinda i Udruženje građana "Treći trg" Beograd, 2006.

 

ImageSajtovi nalik onima koje možete pronaći na adresama trećitrg.org.yu, litkon.org ili plastelin.com dokaz su da se literatura ne može spakovati u kutiju za cipele. Bez obzira na sve ratove i bez obzira na sva ona silna suluda povlačenja jezičkih (i svih drugih) granica, prozaisti iz republika koje su nekad činile veliku SFRJ odlično sarađuju. I ne samo to. Njihove priče raspoređene u virtuelnom rasporedu pokazuju veliku sličnost među poetikama, svejedno iz koje republike one poticale. To nije nimalo čudno. Najmlađa "jugoslovenska" proza - proza generacije koju su pojele devedesete - nosi na leđima kao temu horor rata, o kome piše i kada o njemu ćuti. Kada se uzme u obzir to da se rat vodio na čitavoj teritoriji stare Juge - negde direktno, a negde indirektno - onda je malo apsurdno očekivati da će literatura te nove generacije prozaista biti ograđena bilo kakvim međama. Može zvučati patetično, ali ipak treba reći da ta proza često poručuje: Ako ste nas, drugovi i drugarice, terali da se bijemo od Vardara pa do Triglava, nemojte sad očekivati od literature da se oiviči i ne progovori sličnom poetikom "svih naših naroda i narodnosti". Tlo Jugoslavije je natopljeno krvlju i iz njega niču slične priče, hteli mi to da priznamo ili ne. Džabe je silom pakovati literaturu ove ili one republike u posebnu saksiju. Priča niče sama. Bez bilo kakve "jugonostalgije". Kako biti nostalgičan prema virtuelnoj literarnoj republici koja se tek rađa?

 

Kikindska Narodna biblioteka "Jovan Popović" objavila je zajedno sa Udruženjem građana "Treći Trg" antologiju nove kratke priče Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Ta je knjiga dokaz gornje tvrdnje. Ne znaš šta je lepše. Da li fine razlike među poetikama pisaca čije pripovetke čitamo u ovoj antologiji ili njihova sličnost koju bi možda mogli da pronađemo dok prelazimo iz jednog literarnog sveta u drugi.

 

"Osnovna namera ovog projekta bila je povezivanje i međusobno upoznavanje mladih pisaca kratkih priča sa prostora Zapadnog Balkana koji se koriste međusobno razumljivim jezicima", piše u belešci o ovom projektu pisac Srđan Papić, koordinator projekta "Treći Trg". "Svaka od zemalja učesnica imala je priliku da predstavi četiri autora, pri čemu je svakom autoru posvećen približno jednak prostor za tekstove."

 

U sadržaju koji su krojili antologičari Srđan Papić, Šejla Šehabović (urednica za BiH), Olja Savičević Ivančević (urednica za Hrvatsku) i Jelena Angelovski (urednica za SCG) puno je zanimljivih imena i priča. Tu su, na primer, priče "Feralovog" novinara Ivice Đikića, pisca odličnog romana "Cirkus Columbia", inače čoveka koji je napisao i odličnu političku biografiju hrvatskog predsednika Stipe Mesića. Tu je i Enes Halilović, sa svojim dobrim pričama koje su jezički sasvim orginalne. One svoj literarni temelj imaju u usmenoj pripovedačkoj tradiciji, u bošnjačkoj narodnoj priči. Za ovu priliku odabrana je odlična pripovetka "Pad i dar" koja otvara njegovu zbirku "Potomci odbijenih prosaca". Halilović ume da piše bajke, ali ih gnjura u realizam i oštri usmenom tradicijom koja dotiče postmodernizam. Tu je i Lamija Begagić, jedna od najvažnijih spisateljice nove bosansko-hercegovačke proze. "Rende" je objavilo njenu zbirku "Godišnjica mature" koja sabira sudbine prijatelja koji su išli zajedno u razred - đaka još jedne izgubljene generacije. Bosanski deo nadopunjuju i priče Tanje Stupar Trifunović i Šejle Šehabović. Mima Simić, Andrea Pisac, Zoran Lazić i Vlado Bulić već su poznata imena u svetu hrvatske proze koja dopušta mladim glasovima da progovore i daje im više medijskog prostora nego što to činimo mi u Srbiji. U srpsko-crnogorskom bloku čitamo priče Jovanke Uljarević, Srđana Papića, Marka Vidojkovića i već pomenutog Enesa Halilovića.

 

E sad, kao i svaka druga antologija, i ova sa "Trećeg Trga" pokreće gomilu polemika. O čemu se sve tu ne bi moglo raspravljati i prepirati? Prvo o izboru antologičara, pa onda o pojedinačnim pričama, odnosu ove antologije prema prethodnim zbornicima i tako dalje u beksraj. No, računajući na važnost saradnje mladih pisaca iz susednih država, nekada republika raspadnute Jugoslavije, moglo bi se učiniti kao manje važno svako zanovetanje. Ma, nije još uvek lako ni pronaći priče mladih pisaca iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine! Ovo je prilika da ih čitamo. Usput, ne bismo li pre svake kritike mogli da postavimo pitanje nije li ovo prva "zajednička" antologija nakon rata...

 

Zbog toga ovde neće biti polemisanja. Još jednom: literatura ne može da stane u kutiju za cipele. Posle dužeg vremena, doduše van virtuelnog prostora, pojavila se knjiga koja je prekoračila granice. To je najvažnija stvar. Za svaku vrsta kritičkog glancanja pojedinačnih priča ima vremena.

 

Autor: Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement