Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Tomislav Marković: Apsurdistan za početnike (10)

 

Rečnik najskupljih srpskih reči i izraza

 

ImageDEPRESIJA - to je ono kad se čak i posle tuširanja osećate kao popišani. Depresija je rupa bez dna u koju se pada strmoglavce, a izlazi putem kojim se ređe ide. U ekonomiji depresija označava osećaj praznine koji spopadne novčanik kad ostane bez cvonjka, praćen osećanjem odbačenosti od drugih ljudi koji za njega ne daju ni pet para. Depresija se leči psihoterapijom, lekovima i dobitkom sedmice na lotou.

 

JAVA - najcrnja noćna mora svih Srba u jednoj ili u više država. Srbi odvajkada, a možda i od pre pamtiveka, obitavaju u čardaku ni na nebu ni na zemlji, među javom i med snom, gde se osećaju kao svoji na svome. Kad se kakvim nesrećnim slučajem prenu iz ovog polutanskog stanja, iz mesta ih hvata nacionalni san kojim promiču aveti i prikaze poput Velike Srbije, naroda najstarijeg, bolje budućnosti i sve u tom stilu. Najumnije srpske glave (tzv. umnjaci) se već vekovima bave isključivo dokazivanjem da java ne postoji, dok status postojećeg dodeljuju fantazmima, simulacijama i simulakrumima, obmani maje, nacionalnim mitovima i vestima iz dnevne štampe. Zato Srbi često udaraju glavom u zid, pa ih onda umne glave leče sistematskim zaboravom i farmakoterapijom amnezol-retardom.

 

KOHABITACIJA - politički korektan dijalog dva ovna na brvnu. Džentlmenski sporazum šutog sa rogatim na obostrano nezadovoljstvo. Harmoničan odnos dva oka u glavi od kojih je jedno slepo, a drugo ćoravo. Sportska disciplina u kojoj Kurta i Murta istovremeno jašu istog konja za njegovo dobro. Genijalna vojna strategija koju su Mirko i Slavko uspešno primenjivali u bombaškim napadima na nemačke bunkere. Civilizovana komunikacija rogova u vreći koja traje dok je ne pocepaju kao svinja mastan džak. Srpsko-srpska posla.

 

NEPOTIZAM - poslednja odbrana porodičnih vrednosti čija je suština zabeležena u narodnoj mudrosti "Ko će kome ako neće svoj svome". Nepotizam je nekom majka, a nekom maćeha, nekom snaja, a nekom šurnjaja, pogotovo kada se posmatra iz ženskog ugla. Kada postavite svog čukundedu na neku odgovornu funkciju u vašoj firmi to više nije nepotizam, već kult predaka.

 

RATNI ZLOČIN - omiljena društvena igra balkanskih naroda u kojoj svaki narod učestvuje u skladu sa svojim tehničkim mogućnostima, ljudskim resursima i stepenom krvožednosti. Danas je ova igra u nezapamćenoj krizi jer se ispostavilo da balkanska pravila nisu usklađena sa normama međunarodne zajednice. Ipak, poema pesnika ontološke omraze Matije Bećkovića "Ćeraćemo se još" daje nadu da je trenutna kriza samo zatišje pred buru, te da za ratne zločine tek dolaze bolji dani.

 

SVET - širok pojam, ali kada navuče steznik pomalo podseća na zemljinu kuglu. Procvat doživeo tek nakon Velikog Praska, ali od tog doba na jedno uvo slabije čuje. Odvajkada predstavlja predmet kontemplacije filozofski nastrojenih umova, kao i glavnu smetnju njihovim naporima da usaglase svoje svetonazore. Tek su velikani srpske filozofske misli prevazišli te razmirice tako što svi do jednog svet definišu kao "ono što je protiv nas, ono što nas ugrožava". Na žalost, njihove filozofske teorije poznate su nam samo preko njihovih tumača i komentatora, jer se srpski filozofski um, budući nemušt, izražava prevashodno jezikom trava, zverinja i žarkog ilinštaka. Evo šta je Aristid Teofanović zabeležio baveći se likom i delom Pradžneša Avetovića: "Svijet je onaj prvi Pradžnešov protivnik kojem se ne prašta to što je napustio ljudsko zadrugarstvo, razvio Avetovićima neodgovarajuće oblike života i organizovanja, osujetio ih i unazadio svojim prebrzim razvojem. Mržnja na svijet sačuvana je sveža, zahvaljujući zagrižljivosti čiji je stručni naziv ideologija." Složenost je možda i glavni razlog našeg sukoba sa svetom, o čemu rečito svedoči poslovica: "Samo složenost Srbina spasava". A kome je od nas do spasa?!

 

TAJKUNI - najveći rodoljubi odavde do večnosti - nemaju ništa osim Srbije. Njima je nacionalni interes uvek na prvom mestu jer ga poznaju kao svoj džep. Tajkuni sprovode u delo filozofsku maksimu koja kaže "Bogato društvo čine bogati pojedinci". Oni su već stigli u srećniju budućnost i sad tamo velikodušno pripremaju teren za nas ostale.

 

TOALET PAPIR - najbolje za muškarca posle velike nužde. Najbolje za ženu posle muškarca. Najbolje za Tvorca posle stvaranja sveta. Jednom rečju - hartija od vrednosti i najbolji dokaz da papir sve trpi.

 

VID - nezamenljivi član prve petorke ljudskih čula. Kod Srba ne uživa veliku popularnost jer mi ne verujemo svojim očima. Umesto očima, Srbi svoje poverenje poklanjaju drugim stvarima: kristalnim kuglama, vidovnjacima sa dioptrijom, TV Bastiljama, bapskim pričama, naočarima, sočivima, aleji katodnih cevi i pogledu iz najbolje lože. Iz te vere potekao je žalobni vapaj Slabovide Ćorke ovekovečen u pesmi "Šta će mi oči bez tebe, dragi, kad kristalnu kuglu ne mogu da imam". Srbi ne obraćaju pažnju na trivijalne zemaljske fenomene koji se mogu videti što golim, što okom, već su oči svoje duše usmerili na pojave koje su nevidljive čak i pod mikroskopom od sto sveća. Time pokazuju da su stranci na trećem kamenu od Sunca, a da im je prava otadžbina Nebeska Srbija, zemlja neucrtana u mape.

 

ZNATI ZA JADAC - izraz koji se odnosi na intelektualce. Za jadac se prvi put saznalo kada je sedmogodišnji Dobrica Bećković-Štula, budući radoznalo dete, rastavio na batake i karabatake živu koku nosilju da bi video čega ima unutra. Batine koje je tom prilikom popio od oca (svog, a ne nacije) ubedile su ga čvrstinom svojih argumenata da više nikada ne rastavlja, raščlanjuje ili analizira objekte iz tzv. realnosti. Za jadac znaju samo najumniji Srbi koje prost narod obično zove akademicima. Oni već godinama pokušavaju da svoje znanje o jadcu predoče svetskoj javnosti i tako obogate riznicu ezoteričnih znanja koja su rezervisana samo za posvećene. Na žalost, njihovi pokušaji nisu urodili plodom, što pokazuje da i izvan Srbije ima ljudi koji znaju za jadac.

 

ZUB VREMENA - jedini zub koji se nikada ne kvari, po čemu se vidi da nije srpske proizvodnje. Vredan je kao atomski mrav - melje od postanka sveta, a niko ni hvala da mu kaže. Radi po učinku koji se meri borama, senilnošću, bolestima svih vrsta i uopšte, procesom propadanja. Ateisti još uvek nisu smislili adekvatnu odbranu od ove napasti, dok vernici polažu nade u Vrhovnog Zubara koji će ih izbaviti iz njegovih razjapljenih čeljusti. Vidimo se na kraju vremena, pa ću vam onda reći ko je bio u pravu.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement