RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Fierry Furnaces - Bitter Tea (Rough Trade, 2006)

 

ImageNije lako slušati Fierry Furnaces. To je velika avantura i nikad ne znate šta sledeći takt pesme donosi. To je jedna španska provincija sa mnogo gusto zbijenih sela. Čini se kao da pesma nikad ne počinje i nikad se ne završava, ili - stalno počinje iznova i stalno se privodi kraju. Na kraju krajeva, ove pesme se samo pretvaraju da to jesu, one su u stvari zvučni kolaži čiju logiku slaganje treba naći nekim istraživanjem. Ili možda odustati od istraživanja, pustiti da paradoksalnost zasija punom snagom? Frenetičnost s vremena na vreme ne da mira i ne dozvoljava da se uspavate, taman kad su vas uspavale prijatne melodije. Svaki za sebe deo pesme je odličan, i elektronika koju čujemo predstavlja nešto izuzetno ako i ne slušate bliske žanrove, ali treba li sve to povezati nekako?

 

Često naletimo na neki deo pesme koji bi mogao da posluži kao osnovna tema za potencijalan hit, ali eto, već u sledećoj sekundi sve je razoreno i Fierry Furnaces kreću ispočetka. I dodajući još da svaka pesma traja u proseku 5 minuta i eto recepta za torturu nepripremljenog slušaoca. OK, neki bendovi su od ovoga napravili vrlinu, čujmo samo rock operu ovogodišnjeg Sparks albuma. Ali dok je kod Sparks reč o inteligentnom komedijašenju Fierry Furnaces deluju ozbiljno, oni poseduju i predstavljaju neki koncept, doduše ne svima jasan. Poneka blesavost je takođe prisutna ali je teško možemo uklopiti u neku širu priču kako bi ono zadobilo neki kontekst. Daleko od toga da bude smešno, ovo izaziva samo spooky efekat i tera slušaoca da sa izvesnim osećajem strepnje korača polako kroz album.

 

Još više je scary često pojavljivanje zvukova snimljenih unazad, Fiery Furnaces su čudno okupirani njima i možemo se samo pitati šta se dobija kada se puste normalno. Čisto sintisajzerska muzika ne zvući toliko minimalističi kao što bi se dalo očekivati. Ne zvuče ni na momenat prazno, već štaviše prosto zasipaju zvukovima tako da bivamo zahvalni kad dođe period zatišja.

 

No, postoji tu i pop sklonost. Počujmo samo Waitinig to Know You, oni svakako mogu da budu i romantični kada žele i da naprave poštenu pesmu, to je nešto što je u okviru njihove mogućnosti. Ali avaj, oni su toliko strasni da ne mogu da zadovolje svoje prohteve jednom običnom pesmom. Ne! Staviće onoliko koliko mogu da izmisle u jednu pesmu i povešće nas u divlju šetnju. Kada su malo smireniji, ali i dalje u ekscentričnom modusu, napraviće nešto avangardno kao Vietnamese Telephone Ministry, sa nekoliko loopova, promišljeno ubačenih semplova i halucinantnih vokala. Ili čujte samo - Teach Me Sweetheart - tu se eksperimentalni i sentimentalni motivi sasvim lepo slažu.

 

Elem, nije sve u formi, koja inače odvlači suviše pažnje, moramo da pazimo i na to šta hoće da nam pisac kaže. No forma bi trebalo da oslikava i to kakva osećanja more kompozitora. Strah, nervoza, frenetičnost, usijanje, pa onda nagla promena, sentimentalnost, ispovednost, ali onda opet, glasovi snimljeni unazad i čudni zvuci - ludilo(?). Budimo srećni što ovo znamo samo iz priče drugih. Kada se vožnja rollercoaster-om završi bićemo srećni što još uvek znamo šta je gore a šta je dole, i što je to ipak bila samo priča. Možda će nas u najgorem slučaju navesti da brzo potražimo nešto da radimo, da proučimo telefonski imenik i nađemo nekog ko je dostupan radi manje više nevažne priče.

 

Tako da, kao Fiery Furnaces survivor, mogu da preporučim onima koji su dovoljno smeli jednu nezaboravnu vožnju. Bilo kakvi da su vam motivi, dosada, želja za eksperimentom, nešto što je van svih tokova, nema problema, dobićete. Samo budite spremni i dobro se vežite. Budite sigurni da nije noć.

 

Autor: Miloš Trifunović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement