RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Red Sparowes - At the Soudless Dawn (Neurot Recordings, 2005)

 

ImageČemu još post-rock? Zar ima nešto da se svira a što nije već odsvirano? Naravno, u nekom smislu sve je već odsvirano, sve je reciklaža. Ali postoji momenat inovacije kada neko na originalan način spoji svoje uzore. Na drugoj strani, možemo ići drugim putem, kompilirati i usavršavati već postojeće. Tu ćemo naći Red Sparowes kako usavršavaju, zaokružuju već postojeće nasleđe post-rock, shoegaze, Sonic Youth i srodnih pojava.

 

Dakle, pošto ćemo konstatovati da post-rock održavaju veterani koji polako izlaze iz forme i da se ništa naročito bitno tu nije dogodilo duže vreme, vreme je da kažemo koju o Red Sparowes.

 

Oni, kao i većina bendova danas, obilno koriste gitarske pedale, i kao toliko puta do sada, u rangu od melanholičnih, tiših delova koji lutaju u polju psihodeličnog do furioznih krešenda i opšteg razaranja. Gitare sviraju jednim prstom, pedale čine ostalo. Uopšte, moderan patent (čiji su krivci Sonic Youth, drugi su sledili, čak i kada su stilski bili daleko od njih, mada prve tragove nalazimo još ranije u ranim delima Velvet Underground-a i njihovih "tamburica" solaža) izbegavanja akorada i tretiranja gitare kao da je bas, potcenjuje tehničko umeće. Ali, eto, i to je neko vreme bilo nešto novo i inventivno.

 

Sa druge strane, pesme su skroz instrumentalne, i u odsustvu reči, Red Sparowes stavljaju težište pojmova na dugačke naslove pesama kao što su Alone And Unaware The Landscape Was Transformed In Front of Our Eyes ili A Brief Moment of Clarity Broke Through the Deafening Hum, But It Was Too Late. Što dodaje izvesnu dramu ako spadate u one koji čitaju naslove pesama dok ih slušaju.

 

Ali muzika kao što je ova prirodno beži od pojmova i odlazi u hermetizam i stvaranje atmosfere. Eksplozivna sentimentlnost u epskom trajanju je dobra reč koja bi opisala ovo što se dešava na albumu. Red Sparowes sviraju čist hedonizam, dobro odmereno trajanje delova pesama i njihovih celina, perfekcija produkcije, lepi zvuci. Dakle, bez originalne formule ali dovedeno do savršenstva.

 

I ovo je jako blizu mainstream poimanju, upravo je toliko prijemčivo da izlazi iz uobičajenih okvira ovakve muzike. Sa vokalom, kraćim pesmama, i sa redukcijom broja muzičkih tema u pesmama mogli bi da budu kao indie tinejdž heroji poput Interpola. Ali oni su i dalje negde između, niti skroz konvencijalni za mainstream uho, niti dovoljno odlučno avangardni. Ali dobro je da neko i tako nešto svira, postavljajući most između ta dva.

 

Autor: Miloš Trifunović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement